Kupreški Srbi koji žive u Banjaluci i njenoj okolini organizovali su 23. novembra u banjalučkom motelu „Ortodoks“ zavičajno okupljanje pod nazivom „Kupreško veče“ gde se okupilo više od dvesta Kuprešana. Stigli su i iz Prijedora, Gradiške, Prnjavora, Brčkog. Bilo ih je i iz  Srbije, pa i iz inostranstva. Ovakva zavičajna druženja kupreških Srba započela su pre šesnaest godina u Srbiji, u Beogradu i Novom Sadu. Kuprešani koji žive u Banjaluci i njenoj okolini oklevali su da se na taj način okupljaju, možda i zbog toga što im je zavičaj ipak blizu. Oni su bili u mogućnosti da češće posećuju svoja  spaljena sela Blagaj, Malovan, Rilić, Vukovsko, Ravno i Mračaj da dođu na svoja kućišta i tamo utole zavičajnu čežnju.

U ORGANIZACIJI  UDRUŽENjA „MEĐAŠ“ U BANjALUCI ODRŽANO PRVO KUPREŠKO VEČE
28.11.2019.

U ORGANIZACIJI  UDRUŽENjA „MEĐAŠ“ U BANjALUCI ODRŽANO PRVO KUPREŠKO VEČE

 

          KUPREŠKI ZAVIČAJ GREJE I SVETLI

 

 

Kupreški Srbi koji žive u Banjaluci i njenoj okolini organizovali su 23. novembra u banjalučkom motelu „Ortodoks“ zavičajno okupljanje pod nazivom „Kupreško veče“ gde se okupilo više od dvesta Kuprešana. Stigli su i iz Prijedora, Gradiške, Prnjavora, Brčkog. Bilo ih je i iz  Srbije, pa i iz inostranstva. Ovakva zavičajna druženja kupreških Srba započela su pre šesnaest godina u Srbiji, u Beogradu i Novom Sadu. Kuprešani koji žive u Banjaluci i njenoj okolini oklevali su da se na taj način okupljaju, možda i zbog toga što im je zavičaj ipak blizu. Oni su bili u mogućnosti da češće posećuju svoja  spaljena sela Blagaj, Malovan, Rilić, Vukovsko, Ravno i Mračaj da dođu na svoja kućišta i tamo utole zavičajnu čežnju.

Već na samom ulazu u veliku salu motela „Ortodoks“, gde je održan skup, pristigle Kuprešane dočekivale su dve devojke u narodnoj nošnji nudeći ih solju i hlebom. Ovakva dobrodošlica predstavljala je prvi simbolični susret sa zavičajem, budeći snažno osećanje da su svi koji ovamo dolaze bliski, da ih vežu sela u kojima su im preci vekovima živeli, i da je većina njih, povrh svega, vezana krvnim i duhovnim, kumovskim vezama. Svako od njih voli svoje spaljeno selo, gole zidine svojih kuća, više od dve decenije neorane njive i nekošene livade  koje već osvaja šuma. S ovakvim osećanjima kupreškom zavičaju okreću se i oni koji se Kupreške visoravni jedva sećaju, bili su deca kada su morali odavde da beže. Slična osećanja javljaju se i kod  potomaka kupreških Srba koji su rođeni širom Republike Srpske ili Srbije. Zanimljiv je jedan događaj koji se desio minulog leta, kada se u pustom i spaljenom Vukovsku pojavila mlada Engleskinja koja nije govorila srpski. Zaustavila se pored vukovske crkve, obilazila kućišta svojih predaka, napila se vode sa vrela Studenca. Bila je to praunuka Rose Popović, unuka Rosinog sina Nege Popovića koga su bure Drugog svetskog rata odnele u Englesku, gde je  zasnovao porodicu i odživeo svoj vek.

Susret Kuprešana organizovalo je nedavno osnovano Zavičajno udruženje Kuprešana „Međaš“ sa sedištem u Banjaluci, koje namerava da svoju delatnost zasniva na sabornosti, tradicionalnom modelu  crkveno-narodnog organizovanja koji je u svom okrilju razvila i vekovima održavala Srpska pravoslavna crkva. Za sve akcije „Međaš“ prethodno traži blagoslov od kupreškog sveštenika Marka Đurića. Takav rad posebno je minulog leta došao do izražaja u stradalnom srpskom selu Vukovsku koje je pre Drugog svetskog rata imalo oko dve hiljade stanovnika, a sada tamo živi u desetak obnovljenih kuća tek oko desetak ljudi. Vukovljani rasuti u Republici Srpskoj, Srbiji i celom svetu, zahvaljujući društvenim mrežama, organizovali su se i podigli društveni dom za okupljanje u zaseoku Bućovači, ogradili gornjovukovsko groblje,  iskrčili šumu koja je izrasla na svitličkom groblju i groblju donjovukovskog zaseoka Kudilji. Posebna pažnja ne samo Vukovljana nego i svih kupreških Srba posvećena je Blagoveštenskoj crkvi u Vukovsku, izgrađenoj 1860. godine, koja je zahvaljujući Božijoj promisli, posle razaranja u poslednjem ratu ostala cela. Vukovljani su se sastali na tradicionalnom Pantelindanskom zboru, posle liturgije okupili su se  sa svojim sveštenicima za zajedničkom trpezom, gde je usledio dogovor koji je sproveden u delo krajem septembra. Iskrčeno je drveće i šiblje koje je više od dve decenije nesmetano raslo oko Crkve i ostataka spomenika žrtvama Drugog svetskog rata i kosturnice gde su sahranjeni posmrtni ostaci više od dve stotine Srba  ubijenih 1941. godine na Borovom polju kod Šujice. Očišćeni su i potoci kojima je oticala voda iz obližnjih izvora Studenca, Velikog vrela i Brzumića. Počelo se razmišljati i o planu obnove spomenika žrtvama stradalim u Drugom svetskom ratu, porušenom u jesen 1994. godine. Pravljeni su planovi o popravci zidova crkve i crkvene  porte.

Sala motela „Ortodoks“ bila je ispunjena do poslednjeg mesta gde je sve bilo u znaku kupreškog zavičaja i jakih osećanja okupljenih zemljaka. Organizatori ovog  skupa, čelnici „Međaša“, Pero Lugonja, Zoran Duvnjak i dr Aleksandar Lugonja nastojali su da u zabavni program uključe što više Kuprešana. U maniru iskusnih televizijskih voditelja program je  vodila Valentina Duvnjak, devojka koja živi na dedovini u Donjem Malovanu. Ona je prisutnima prenela pozdrav arhimandrita Arsenija Matića, rođenog u Blagaju, profesora Karlovačke bogoslovije, igumana manastira Bešenova na Fruškoj gori. Prvi se Kuprešanima obratio njihov sveštenik sveštenik, otac Marko Đurić, čije su reči pažljivo saslušane. Posebno poštovanje prema kupreškim Srbima iskazao je gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić, koji im se takođe obratio, a onda se družio sa Kuprešanima. Prisutne su pozdravili i domaći političari. Goran Zubić, pomoćnik ministra šumarstva u Vladi Republike Srpske,  Gojko Šebez, načelnik  Opštine Srpski Kupres i Mladen Pavlica, potpredsednik opštinskog veća federalne opštine Kupres.

 Kuprešani koji su učestvovali u zabavnom programu  bili su na visini zadatka. Iz Bačke je doputovao poznati guslar Ljubomir Pavlović, poreklom iz Vukovska, a iz Beča afirmisani pevač Đoko Marić, rodom iz Blagaja. Nastupao je i podmladak folklornog društva iz Zalužana kod Banjaluke gde je bilo igrača u kupreškim nošnjama. Igrali su igre koje su se nekada igrale na Kupresu. Našlo se vremena u tom programu   da se predstavi i nova knjiga „Kupreška ognjišta, zborišta i zgarišta“ Jove Bajića. O knjizi je govorio Stevo Ćosović, ugledni izdavač iz Beograda.

Većina Kuprešana  posle ovoga susreta razišla se sa ovog skupa sa osećanjem da pripadaju jednoj široj zavičajnoj duhovnoj zajednici, da ih sve spaja snažna ljubav prema  zavičaju, da dele iste duhovne vrednosti nasleđene od predaka, i da taj zavičaj, uprkos tome što tamo ne žive, treba voleti i čuvati.

 

                                                                      Jovo Bajić

 

 

 
Jovo Bajić

Vaš komentar na tekst:




Polja označena sa * su obavezna za unos
Urednici sajta www.malovan.net ne odgovaraju za sadržaj poruka i komentara posjetioca ovog sajta. Urednici zadržavaju pravo da poruke i komentare sa uvrijedljivim, vulgarnim i neprimjerenim sadržajem brišu ili mijenjaju. Ukoliko mislite da je neka od objavljenih poruka ili komentara po bilo kom osnovu uvrijedljiva za vas, molimo da nas kontaktirate na adresu info@malovan.net sa zahtjevom da uklonimo neprimjereni tekst.
Komentari posjetilaca:

Trenutno nema komentara na ovaj tekst.

Facebook komentari