U subotu 15. avgusta na beogradskom groblju Lešće, u grobnicu u kojoj je počivala njegova žena Svetlana, sahranjen je Slobodan Jarčević koga bi, zbog njegovog života i dela, mi kupreški Srbi trebalo da pamtimo.

 IN MEMORIAM SLOBODAN JARČEVIĆ (1942.2020)
17.8.2020.

Rođen je u Ravnom 1942. godine u vreme najvećih ratnih stradanja. Koji mesec posle njegovog rođenja na Kuprešku visoravan, u srpska spaljena sela, stigle su partizanske proleterske brigade komunistčkog antifašističkog pokreta u čijem sastavu je bilo i pravoslavnih popova. Ravno je zaposela Druga proleterska brigada čiji je sveštenik Vlado Zečević služio opela nad neopojanim grobovima i krštavao novorođenu decu, među kojom je bio je i Slobodan Jarčević.

Posle svršetka rata „vozovima bez voznog reda“ krenule su u kolonizaciju u Vojvodinu mnoge srpske kupreške porodice, a među njima i porodica Slobodana Jarčevića. Zaustavili su se u Novim Kozarcima, selu blizu Kikinde i rumunske granice. Predeli u koje su se naselili bosanski kolonisti,  reljef klima i način života u potpunosti su se razlikovali od života na bosanskim kraškim poljima i visijama. Među novopridošlim kolonistima raširila se tuberkuloza koja je 1949. godine odnela Slobodanovog oca Marinka, demobilisanog partizanskog borca Devete krajiške brigade. Brigu o trojici sinova, Slobodanu, Stevi i Mlađi preuzela je majka Ljubica, rođena Svitlica. Hranila ih je i školovala radiće teške poslove u seoskoj zemljoradničkoj zadruzi. Živeo se novi život u banatskoj ravnici, ali nije bilo dana kada se nije pričalo o starom kupreškom zavičaju.

Posle završene osmogodišnje škole u Novim Kozarcima Slobodan je pohađao srednju školu u Kikindi, gde su mu  istorija i srpski jezik bili omiljeni predmeti. Za pismene sastave redovno je dobijao odlične ocene. Posle završene srednje škole jedno vreme proveo je u Novim Kozarcima povremeno radeći u zemljoradničkoj zadruzi. Počeo se tada baviti novinarstvom, bio je dopisnik novosadskog „Dnevnika“.

U to vreme ondašnje Ministarstvo inostranih poslova raspisalo je konkurs za prijem mladih ljudi koji bi, posle određenih priprema, stupili u diplomatsku službu. Konkursna komisija razgovarala je sa kandidatima i odabrala najbolje, među kojima je bio i Slobodan Jarčević. Tako je počela njegova diplomatska karijera, službovao je u Keniji, Kuvajtu, Grčkoj, Rumuniji i Belorusiji. U međuvremenu je završio i Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Celoga života Jarčević je bio čovek sa dva zavičaja, planinskim kupreškim koga je najviše znao iz priča majke Ljubice i banatskim  zavičajem u kome je odrastao. Kad god mu se pružila prilika, dolazio je u  Ravno i Vukovsko. Bio je tamo i u drugoj polovini avgusta 1990. godine kada su iz jame na Borovom polju vađene kosti pobijenih Srba. Došao je sa kamerom i pomno beležio šta se sve događalo nad velikom otvorenom grobnicom na Borovom polju, njegove „žive slike“ svedoče o velikoj pogrebnoj koloni koja se kretala preko Kupreškog polja, o sahrani posmrtnih ostataka pobijenih Srba kod vukovske Crkve Blagoveštenja presvete Bogorodice. Na sreću, sačuvan je taj njegov snimak u trajanju od oko dva sata. 

Kupreška visoravan i kupreški Srbi našli su se  u vrtlogu versko-građanskog rata koji je u Bosni i Hercegovini izbio u proleće 1992. godine. Ponovila su se stradanja iz Drugog svetskog rata, pogibije, ranjavanja, paljevine i razaranja. Kupreški Srbi  koji su živeli u Beogradu i Srbiji, među njima je prednjačio Slobodan Jarčević, nastojali su, koliko su mogli, da se nađu na usluzi kupreškim izbeglicama prispelim u Srbiju. Posebna pažnja poklanjana je ranjenicima i bolesnicima kojima je pomagano da se lakše i brže smeste u bolnice.

Borba za opstanak srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini, tokom ratova koji su trajali od 1991. do 1995. godine, zahtevala je, koliko se to moglo u onako složenim uslovima, i diplomatsko delovanje. Za takvu vrstu posla tražilo se diplomatsko znanje i iskustvo. Toga teškog i rizičnog posla prihvatio se Slobodan Jarčević, odrekavši se spokojnog života u nekom od diplomatskih predstavništava u svetu ondašnje krnje jugoslovenske države. Bio je i svedok odbrane Slobodana Miloševića pred sudom u Hagu. Na tom suđenju Jarčević je briljantno branio Miloševića i srpsku istinu.

Posle promena u Srbiji, koje su se desile 5. oktobra 2000. godine Jarčević se povukao iz Ministarstva inostranih poslova, kada se mogao posvetiti svojoj staroj ljubavi, istoriji srpskog naroda. Bio je pristalica stare srpske autohtonističke istorijske škole koja je nudila dokaze da su Srbi najstariji narod na Balkanu i da su na ovim prostorima bili oduvek.  Dvadesetak godina bavio se ovim poslom. U autorskom katalogu Narodne biblioteke Srbije, zabeleženo je oko sto pedeset bibliografskih jedinica (članaka i knjiga) koje je objavio Slobodan Jarčević, od toga oko trideset knjiga. Neke knjige  pisane su u tradicionalnom srpskom desetercu, gde se epski kazivač javlja pod imenom Vid Malivuk.

Jarčević je bio darovit pisac, dobar stilista, znao je majstorski da uobliči svoje izlaganje, da upotrebi dokaze kako bi potkrepio svoje tvrdnje. Njegova rečenica je lepršava, nalazio je prave izraze. Takva je bio i na naučnim i političkim tribinama, umeo je da zanimljivo besedi.

Na ispraćaju Slobodana Jarčevića na beogradskom groblju Lešće okupila se Jarčevićeva rodbina, saborci prijatelji i poštovaoci koji su prisustvovali opelu u grobljanskoj kapeli, a zatim su ga ispratili do večnog počivališta. Nad otvorenim grobom govorila su trojica Jarčevićevih prijatelja koji su ukazivali na jedan uzbudljiv i častan život koji se upravo završio.

              

                                            Jovo Bajić

 

 

 
Jovo Bajić

Vaš komentar na tekst:




Polja označena sa * su obavezna za unos
Urednici sajta www.malovan.net ne odgovaraju za sadržaj poruka i komentara posjetioca ovog sajta. Urednici zadržavaju pravo da poruke i komentare sa uvrijedljivim, vulgarnim i neprimjerenim sadržajem brišu ili mijenjaju. Ukoliko mislite da je neka od objavljenih poruka ili komentara po bilo kom osnovu uvrijedljiva za vas, molimo da nas kontaktirate na adresu info@malovan.net sa zahtjevom da uklonimo neprimjereni tekst.
Komentari posjetilaca:
Slobodan nije sluzbovao u Keniji nego u Zambiji, vodila sam tamo Klub Yugoslovena pri Ambasadi i bila s njim u vezi 49 godina, i po njegovoj želji zadnjeg dana njegovog života. Ispratila ga na večni počinak. Neka ga dragi Bog nagradi za sva dobra dela koja je učinio i primi ga u svoje kraljevstvo nebesko a nama koji tugujemo za njim utjehu da cemo se opet sresti.
Slavica Kraljić, Crikvenica, 14. сеп 2020.
Neka mu vjecna svijetlost svijetli i neka pociva u miru.Fantastican covjek,toliko sam od njega naucila o pravoj i istinitoj povijesti srbskog naseg naroda.Hvala mu zauvijek!
Marija Radosavljevic, Australija, 11. сеп 2020.
Prva diplomatska sluzba mu je bila u Zambiji a ne u Keniji, tamo smo se upoznali i radili zajedno. 1977.bila sam s njim u Ravnom i tad se upisao u maticnu knjigu rođenih jer su knjige u razu izgorile i nije bio upisan do tad. Hvala mu za sve zajednicki provedene dane i pokoj vječni.
Slavica Kraljić, Crikvenica, 03. сеп 2020.
Nije sluzbovao u Keniji nego u Zambiji u Lusaki, tamo sam radila i ja, vodila klub Jugoslovena kojeg je on osnovao. Bila sam s njim 1977.godine u Ravnom.
Slavica Kraljić, Crikvenica, 19. авг 2020.

Facebook komentari