
Када у условима савремених технологија треба дефинисати географски положај неког краја, подручја или насељеног мјеста довољно је знатижељника упутити на web страницу www.satelliteviews.net и он ће и уз скромно познавање интернета бити у стању да идентификује и одреди географски положај циљане локације на планети земљи, односно континенту и држави у којој се налази.
Ако се требате одредити географски положај Малована морате пазити, јер се под тим именом, поред купрешког, могу идентификовати топоними на Космају, код Завидовића или на Велебиту, односно недалеко од Книна.
У Југо-источној Европи, југо-западном дијелу Балкана у југо-западном дијелу Босне и Херцеговине простире се Купрешка висораван коју сачињавају четири крашка поља: Купрешко Поље, Благајско Поље, Равањско Поље и Вуковско Поље. Свако од ових поља је као пространи амфитеатар ограђено планинама.
Малован планина са врховима Гола Коса, Седло и Велики Малован, је југо-западна граница Купрешког поља. Малован са 1828 m је и један од највиших врхова на Купрешкој висоравни, док села Горњи и Доњи Малован леже на просјечној надморској висини од 1150 m.
Помињући Малован, никако не би смијели заборавити Хрбине које су одиграле важну улогу у II Свјетском рату. Хрбине леже у залеђу планине Малован или како их још карактеришу као безводна висораван која лежи између Купрешког и Гламочког поља.
Испод Горњег Малован тече ријека Милач. Ријека Милач тече споро и кривудаво кроз централни дио купрешког поља и понире у тзв. Понорима испод Горњег Малована, а појављује се у Стржању као ријека Стржањ, односно Шујица.
Клима је оштра, планинско-алпска са просјечном годишњом температуром од 5,7 C. Годишње је у просјеку 141 дан са падавинама, сњежних дана у години је укупно 55, а просјечна висина снијега ријетко кад је испод 25 cm. Због снажних планинских вјетрова велике су хладноће и честе су сњежне вијавице.
За оне који су рођени на обронцима ове прелијепе планине постоји непогрешиви начин којим идентификују свој Малован.
Када долазећи из правца Бугојна изиђете из тунела Купрешка врата и погледате у правцу југо-запада, када се долазећи из правца Ливна попнете на превој изнад Боровог Поља и погледате у правцу сјевера или када долазећи из правца Посушја и Дувна погледате у правцу сјеверо-запада и када вам у прсима снажно заигра - затрепери, то је Малован.
Малован је треперење у прсима.
Боривоје Милојевић у свом боравку у Горњем Маловану 1920. године овако пише:
"Привредне и саобраћајне прилике.
Паша је на странама изнад села и испод села у Катануши и Сувопољини. Катануша је била под баром, па је засута 1880-82. године. Испод кућа Вавана била је раније испаша и нешто њива, сада су само њиве. Даље, до Милача су ливаде. Испод Горњег Малована, кад окопни снег, настане бара, која траје 7 до 8 дана.
Шума је изнад села, најприје букова па јелова.
У Рбини, и то у Жлибини, су стаје Вавана и Иваза.
Код ханова у Горњем Маловану на понору Милача је млин. Он ради љети, а зими , кад се Милач замрзне, не ради. Ради млевења сељаци иду тада у Шујицу и у Копривницу.
Изнад кућа Вавана иде пут страном на Ждерин поди даље у Малован. тим се путем довлаче дрва и јапија. Изнад кућа Иваза, преко пода Раздоља, води пут за Рбину. Од кућа Вавана води пут низ поље на цесту.
Положај и тип.
По две куће Иваза и Деспинића су ободом поља, на ивици равни и стране. Изнад кућа је паша, а испод кућа су њиве. Куће Иваза и Деспинића су растављене њивама. Удаљена за 200 м од Иваза је група у којој су 11 кућа Вавана. Куће њихове леже такође ивицом и испод кућа су њиве, а изнад кућа је паша. Око 1844. године била је свега 1 кућа Вавана. Вртовима и растојањем око 40 м од Вавана су одвојене 6 кућа Иваза.
И ове куће леже ивицом, и испод кућа су њиве, а изнад кућа је паша. Једна кућа Мишковића је у долини. По једна кућа Ђајића и Деспинића и беглук (т.ј. чардак, амбар и кошара) леже ободом и испод кућа су њиве, а изнад кућа је паша по кршном брду Плоче. Две куће Ђајића су у равни. Северно од Ђајића је ниска коса, па затим плитка депресија, у којој су куће: Канлића 2, Ђајића једна.
Вода за пиће захвата се рано са Милача."