Шеснанаест година дружења вас са Мalovan. nеt, а и сајта, фејсбук профила и инстаграма са вама јесте лијеп осјећај. Сајт израсте у озбиљан медиј, сајт који описује догађаје, стање, битисање, одласке из родног краја а такође и живот наших маловчана расутих по цијелом свијету. Многи сајтови на интернету бијаху отворени, како заживише, тако се и угасише, али наш Малован.нет опстаје и остаје.

Шетнаест година са вама , Малован.нет
29.9.2022.

Циљ формирања сајта те већ давне 2006. године је био тај да се успоставе покидане везе јер смо се разишли буквално по цијелој земаљској кугли, а исто тако да покушамо отргнути од заборава наше обичаје, културу, историју, наше поријекло. Надамо се да уз вашу свесрдну помоћ све више и више остварујемо наш заједнички циљ. Наиме, дана  25. oктобра већ далеке 2006. године, наш сајт Мalovan.nеt, угледао је свјетлост дана  захваљујућу Драгану и Марку Вавану, Мирку и Милану Дувњак, Јови-Јоши Марићу из Енглеске, а одакле би ако не маловчани из Енглеске. Али као и у сваком послу и бригу о сајту воде Драган Ваван и Зоран Дувњак.   Данас је наш Малован максимално заступљен на широко распрострањеним мрежама и види се и у најмањем мјесту на земаљској кугли, тако рећи свијет је постао глобално село, а наше село је дио тога свијета и довољно је само на неком од претраживача укуцати Малован и ето нас, зар није љепота. Такође функционише  и андроид апликација „Малован у срцу“ доступна бесплатно на google Маркету. Апликација има за циљ још боље информисање и повезивање маловчана, те брже слање обавјештења о ажурирањима која постављамо на web sajt. Апликација има пар новости од који је најинтересантнија „Маловаљски квиз“ у којем можемо провјерити знање о историји, географији, традицији, људима, обичајима... Идејни творац и донатор је кум нашега храма у Маловану Драган Ваван а технички дио посла су одрадили наши стални сарадници из екипе kreativnije.com. Поред сајта и даље успјешно функционише и facebook „Malovan na internetu razglednica iz rodnog kraja“, као и наш најмлађи начин представљања instagram „malovanrazglednica“ има преко стотину пратилаца.

 

 

Ове године пропратили смо доста догађаја на нашој висоравни почевши од Божића, па Васкрса, Духова, Петровдана и код Крста у Благају, Видовдана код нас у Маловану, Илиндана у братском Равном и Пантелиндана у Вуковску. За Видовдан у Маловану ове и године било је свачано доста нас се окупило код наше Лазарице, посебно је ове године било интересантно видјети наше маловчане који дођоше из далека свијета као што су Драган Ваван из Енглеске, Светко Марић и њеогова супруга из Аустралије, Рајко Марић, Далобор Дувњак и Ацо Дувњак из Канаде, Јово Дувњак из Америке а само Луке Аћимова било је више од двадесет насљедника. Организована је по други пут и трпеза љубави коју помогоше многи маловчани како из земље тако и из иностранства, што је такође описано на нашем сајту. Трпеза љубави ако Бог да постаје традиционална да се послије литургије, ломљења славског колача и литије сједе, поприча, евоцирају успомене а од прилога прикупио се за двије године и довољан износ средстава који ће бити утрошен за изградњу неопходних степеница на објекту Храма, наше Лазарице.

И ове 2022. године наставља се тренд морталитета у нашем Маловану и маловчана расутих по цијелом свијету, тако нас напустише Стојан Војка Канлић, Мара Боснић рођена Дувњак, Владо Марић звани Владика, Марко Марић син Митра, Здравко Дувњак син Симе, Стојан Дувњак син Богољуба из рода Ђорђића, Зорка Дувњак кћи Светка,  Јелица Ваван кћи Војка Канлића, Даринка Контић кћи Душана Дувњака из рода Ђуђака,  Перо Пере Дувњак звани Перица,  Симо Дувњак из рода Кикића.

Као резултат рада нашега сајта у припреми је и књига под радним називом Малован у срцу чији аутор је проф. Зоран Дувњак а она говори о животу Маловчана кроз вијекове, родословима породица које нису обухваћене у књизи др. Косте Дувњака, Традиционалном рјечнику старих ријечи и израза кориштених у Маловану, Маловану на интернету, Духовном животу маловчана, Причама о људима и догађајима који су обиљежили Малован и живот у њему, неколико текстова маловчана објављених на сајту, текст о шијичкињи Мари који нам је уступио Јово Бајић и на крају о маловањскин горибљима.

 

Преносимо само неколико исјечака из књиге:

 

„Малован у срцу а географски село испод истоимене планине, кроз разне фазе историје помиње се као Подмалован, Малован да би касније постојала два села јужно од планине као Доњи Малован и сјеверно као Горњи Малован. На западу Балкана, југозападу Босне и Херцеговине, на југу Купрешког поља смјестила су се два села Горњи и Доњи Малован, на просјечној висини од око 1150 метара над морем, гдје је клима изузетно оштра, љета кратка и сушна а зиме дуге и хладне. Долазећи на Купрешка врата из правца Бугојна, након изласка из тунела простире се дугачко крашко поље по називу Купрешко, у даљини на хоризонту испод планине Малован угледа се село, као што пјесма посвећена моме брату Војиславу Војкици Дувњаку, који живјеше далеко од Малована у равној Војводини, а душа у Маловану каже: „Жели срце из ината на Купрешка доћи врата, угледати свјетлост дана мога села Малована...

...Као војници, добровољци у српској војсци у операцији на Солунском фронту нашло се више од 20.000 Срба добровољаца из Босне и Херцеговине[1], у саставу српске војске која је учествовала у ослобађању, Србије, БиХ и осталих територија, које ће касније ући у састав Краљевине СХС-заједничке државе јужних Словена. Од тога броја добровољаца  било је више десетина купрешких Срба, чиме су остварили предвиђања Јована Цвијића, који је боравећи на Купресу 1898. године и разговарајући са многин добровољцима код њих осјетио јака и јасна српска осјећања те да је код истих могуће изазвати највеће националне напоре и пожртвовања[2], неки од њих били су:

 

...И тамићи из Малована кренуше свакодневно возити туре сијена, природног ђубрива, исцијепаног буковог огрева-дрва, маловањског сира, ка Јадрану и Херцеговини. Након извјесног времена осјети се напредак код наших горштака, а на пијаци у Сплиту знало би се скупити и по 20-30 тамиића из Малована, а ту би се опет збијале  разне шале, досјетке, препричавали догађаји ко је кога претекао, како би ко возио уз успон Јабука из Сплита, преко Борове Главе или Двојина. Препричавало се да нико није могао прије Јеремије Кикића стати у ред за утовар цемента, јер се гледало да има што мање празних тура, из Босне би се возили већ поменути производи а у повратку би се возио цемент, салонит и други производи који би се пласирали у села на купрешкој висоравни, Јању, Средњој Босни. Маловањска дјеца почеше одлазити, након средње школе на факултете...

Тачно се зна да су Вавани наприје населили Рилић и тамо су остали неколико година. Послије тога су прешли у Горњи Малован, гдје  остају цијело вријеме  до данашњег дана тако да их има неколико који су обновили куће и не дају да се њихова лоза и огњишта угасе под планином Малован. Иако су дошли међу последњима у Горњи Малован, Вавани су били далеко најбројнији род у селу, забиљежено је да је било једанаест домаћинстава када је Милојевић 1920. године обилазио ове наше крајеве[3]. Према колективном памћењу, а потврдио Нико Ђоке Ваван, они су као јака и велика породица имали и своју воденицу-млин за мљевење жита. Млин се налазио испод Горњег Малована на Милачу, а у близини млина одржавана је и традиционална манифестација такмичења косаца под називом Стрљаница. Данас Вавана има скоро на свим континентима, у Западној Европи (Аустрија, Енглеска, Њемачка, Шведска), у бившој Југославији скоро у свим републикама. Вавани су такође населили Аустралију, Америку и Канаду. У породици Ваван треба напоменути два највећа рода су  Аџићи и Лазићи. Аџићи су добили надимак по Лази Аџији (1847-1927), сину Васе, који је био и најбогатији међу становницима Горњег Малована. Лазићи су добили надимак по Лази, сину Саве (доживио 105 година и носио перчин те био један од приповједача када је Милојевић боравио на Купресу), а међу у најбројнијима су „Џинићи“ , који су добили надимак по Станку „Џини – Џине“, како су га  маловчани  прозвали због његове физичке снаге и конституције. Мада не треба занемарити и остале родове Вавана који су потекли од Васе и Илије синова родоначелника који је дошао у Горњи Малован...“        

На крају шта рећи, шеснаест година смо заједно и ако Бог  настављамо даље, нашем сајту желимо  још много година постојања и праћења живота и рада наших маловчана, њихових комшија и пријатеља, јер овај сајт је ширио и шири љубав, пријатељство, добре односе и вибрације, а веома често и носталгију за људима, крајем, обичајима.

 

 

 


 

 

 

 

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.
Коментари посјетилаца:

Тренутно нема коментара на овај текст.

Facebook коментари