Малован обиљжи тридесет година од трећег априла 1992. године, скромно уз литургију и парастос својим погинулим најближима, а како би другачије, увијек онако како смо и навикли, без помпе, бахатости, скупоцјених аутомобила, великих говоранција, расипања цвијећем, jедноставно у миру хришћански у свом болу а и поносу што смо их имали. Нека им је вјечна слава и хвала.

Малован, тридесет година послије (03.04.1992-03.04.2022)
1.4.2022.

Како је све почело, дођоше нека тешка времена, кренуше разне тензије, поче се држава распадати западне републике се одвојише, рат се осјећа у ваздуху, Срби се боје да се не понови 1941. година, непосредно послије Босанског Брода  Малован на некој вјетрометини, удару, дође 3. април 1992. године, нападоше Малован, село у пламену, гори, атриљеријска  припрема равна Пољце, Привију, Ланишће и Анишће поче да гине народ, то јутро погинуше на кућноме прагу скупа очеви, мајке, синови, и то  Владе ( 1907-1992) Аћимов, његов син Милан (1936-1992), Даринка, дјевојачки Зубић (1935-1992), Светозар-Светко (1962-1992) Симин, Милош (1925-1992) Митров, његов син Митар (1967-1992), Митар (1940-1992) Данин, Душан (1967-1992) Симин, Маринко (1922-1992) Лукин, све Дувњаци из рода Твртковића, те Нико Канлић (1957-1992) Петров,  и Жикица Максимовић (1966-1992) Јовин, након дан два Мирко Канлић (1950-1992) Душанов  и Војислав-Војин Канлић (1955-1992) Гојков, Илија Ваван (1950-1992) Гојков, Владо Дувњак (1945-1992) Драгомиров Ђорђића, нешто касније Ране Марић (1956-1992) Маринков, бијаше рањени Мирко-Миришан и Љубица-Бојануша Дувњак, они што имадоше више среће избјегоше у правцу пољана, Хрбљина и Гламоча, многи бијаше заробљени њих више од 90 маловчана а укупно купрешких Срба око 180, још увијек се не зна за судбину седамнаест купрешких Срба, међу њима маловчана Николе-Нике (1957-) Савиног, и Душана  Дуке Дувњака (1965-) Владиног, Спасоје-Паје Канлића (1956-) Јовиног, Ђоке Марића (1932-) Радиног, Душана- Дуле (1937-) Канлића Војковог, иако је тридесет година од тога дана прошло. Током рата погунуше и маловчани Бајило Марко (1945-1994) Рајков, Мирко Ваван (1949-1994) Митров, Сава Дувњак (1937-1993) Анђелков, Слободан Дувњак (1942-1995) Јовин, Младен  Дувњак (1958-1993) Митров, Петар Канлић (1975-1994) Марков, Мирко Дувњак (1933-1993) Владин умрије након што је размјењем,  Драган Колоња звани Цака Давидов,  (1972-1995), Војислав Колоња (1952-1995) Славков, Предраг Марић (1951-1992) Светков,  Миле Дувњак Митров звани Миле Ружин (1918-1992) непосредно након размјене умрије, Душан Иваз, (1965-1995) Богољубов, Милорад Марић (1948 -1995) Бранков, Љиљана Дувњак, дјевојачки Велемир (1969-1994) Владимирова, Ђука Канлић, дјевојачки Милишић (1968-1994) Славкова, Радојка  Марјановић, дјевојачки Дувњак (1952-1994) Вуканова, Анђа Спремо, дјевојалки Марић (1935-1992) Илијина. Село постаде прва борбена линија, ипак у лошем има и доброга скупа бране село борци из Доњег и Горњег Малована, Благаја не упадоше у замку из Другог свјетског рата када су били подијељени и пуцали једни на друге. За  Републику Сршску коју неки сада својатају и баштине погину 189 Срба са Купреса бораца  ВРС и полицајаца РС, 38 цивилних жртава рата, као и 250 бораца ВРС и полицајаца РС из других општина Бугојна, Шипова, Мркоњић Града, Кључа, Дрвара, Бања Луке, Гламоча, Босанског Грахова, Босанског Петровца, Челинца, Градишке, Јајца, Зенице, Доњег Вакуфа, Приједора, Теслића, Кнежева, Босанске Крупе, Мостара, Невесиња, Бијељине...

Нека је свима велико хвала,  многи су наптопили купрешку земљу својом крвљу а они који остадоше живи ратоваше више од четири године а потом се расуше  по цијелом свијету, нису они тражили ништа материјално као сатисфакцију за своју борбу и одбрану српског народа, али ипак многи остадоше материјално сиромаси а богати у души а за симболичан борачки додатак на мјесечном и годишњем нивоу нека се стиди онај ко га је одредио и одређује.

И тако Малован дочека 3.април 2022. године, прође тридесет година, шта рећи а не бити пун сјете, бити тужан а не заплакати, истовремено бити и поносан на њих.  У Маловану протеклу зиму презими мање од тридесеторо маловчана. И то мало што их се вратило једно по једно одлазе небеским кочијама тамо гдје су већ тридесет година поменути маловчани Владе, Мирко, Митар, Милан, Даринка... А  трећег априла 1992. године у Доњен Маловану је било 79  а у Горњем 33 домаћинстава, а ове 2022. године једва двадесет у оба Малована и мање од тридесет маловчана, али још једно али...

На литургија и парастосу бијаше као и обично наши маловчани, њигови пријатељи, кумови а ове године у Малован дође и сестра Жикице Максимовића са својом породицом из Шипова, чији брат је положио живот за Републику Српску. Покој души свим нашим новомученицима, нека им је лака црна земља. Посебна захвалност нашем пароху оцу Марку, као и нашој Валенрини Тини на фотографијама.

 
Зоран Дувњак

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.
Коментари посјетилаца:

Тренутно нема коментара на овај текст.

Facebook коментари