Упокојио се Предраг Дувњак звани Баја

Шта рећи о Баји а не бити субјективан, био је радник над радницима, поштен над поштењачинама, комшија, брат, кум пријатељ какав се само пожељети може, једно од једанаесторо Ковине дјеце (Светка, Славка, Душана, Мирка, Лазе, Петра, Стане, Јелице, Стаке и Милице). Тих, ненаметљив, али праведан и седамдесетих година прошлог вијека, када је грађена и изграђена маловањска црква Лазарица Баја је био један од стубаца градње а касније је био и кум Храма и у најгорим данима увијек био уз наш Храм, када се ријетко ишло на литургију, на прсте једне руке поред Баје се могло избројати неколико жена које би ишле у Храм. Стојички је поднио девастацију и рушење нашега Храма деведесетих година прошлог вијега. Срца пуног задовољства и наде је доживио и његово обнављање односно ницање из пепела. Занимљиво га је било гледати када се наша Лазарица поново крстила и стао раме уз раме са новим кумом нове Лазарице Драганом Ваваном. Сјећам се тога септембра 2009. године, гледам два кума у обновљеној Лазарици, сузе саме навиру на очи, не дам се, Баја прилази Драгану и честита му, види се од срца. Многи од нас смо тада присуствовали ријетком тренутку у животу хришћанина да се налази у друштву два кума истог храма различитих грађевина, обично се кум храма бирао након стотину година, али ето у нашем поднебљу није тако.

Након одласка из Малована Баја се са својом породицом, супругом Савицом, сином Славком и снахом Сањом настанио у Прњавору гдје је и провео последње године живота сањајући о своме Маловану,  Локвицама, Пољанама, Борјима, Хајдучкој коси, Раздољу. Али ето драги Бог му је дао да му се након много година роди унук, Славков син коме дадоше име такође Предраг.

Почивај у Миру у родном Маловану драги наш Баја поред своје Савице, твоје браће, рођака, комшија, кумова, пријатеља Мирка, Миришана, Миркића, Дуде, Саве, Вукана, Лазе, Лазице, Митра, Симе.... а Славку, Сањи, Дарку и Предрагу те осталој многобројној родбини искренo саучешће.