Стеван и Петра Дувњак крштени у нашој Лазарици у Маловану

Као што неки дан чух лијепу реченицу  Бранка Станковића, мога доцимера и колеге са Факултета политичких наука у Сарајеву, а у његовој култној емисији "Квадратура круга", парафразираћу, да човјек може промијенити много мјеста становања, одлазити из једне државе у другу са једног континента на други, али једно не може никако а то је мјесто рођења. Е и у овој причи из нашега родног села Малована желимо да од заборава отргнем један догађај вриједан пажње.

Наиме, ради се о нашем земљаку, комшији, школском другу, истакнутом члану ФК „Малован“, Душану Дули Дувњаку најстаријем сину Давида Дувњакова, који се након средње школе отисну из родног села у свијет, односно Београд гдје заврши школе, запосли се, основа породицу али не заборави родни Малован, Маловањке, Голу косу, родну Долину и увијек јој се враћаше. Тако и овај пут 2020 године, године свјетске пошасти, када хара неки опасни вирус који помори много свијета Дуле одлучи да своје двоје дјеце крсти у храму Светог Цара Лазара Косовског у родном Маловану. Дође Дуле са својом супругом сином и кћерком на славу Св. Стефана Дечанског код мајке Маре и брата Пере, да Славу прославе али и да крсти своје двоје дјеце, сина Стевана и кћерку Перту код нашега свештеника о. Марка Ђурића. Могао је Дуле дјецу крстити и у Београду али љубав ка родном крају Маловану, нашој Лазарици бијаше много јача, гдје дјецу крстити него у родном крају под планином Малован ту гдје су његови корјени, гдје је и он крштен, гдје су му рођени и крштени прадједови Остоја и Стеван, па дједови Перо и Ристе, отац Давид, сестра Милица, Браћа Ненад, Предраг и Перо па зашто не и његови потомци Стеван и Петра. Као по нашим старим обичајима и кумство се продужи, Давидова породица је од давнина била у кумству са породицом Ђоке Марћа, познатијим као Ђоко Јованкин, овога пута кумови бијаше дјеца од Рајке Ђокине најмлађе кћерке и то Стевану бијаше кум Рајкин син Синиша а Петрина кума Рајкина кћерка Нада. Нека је са срећом свима, родитељима, дјеци која се крстише као и кумовима, али и остарјелој баби Мари званој и у Маловану познатијом као Марица. И тако након много година у Маловану у Лазарици се крстише Стеван и Петра ту гдје су њихови корјени, а гдје ће их живот одвести сам Бог зна, али је сигурно  да ће се враћати у родно очево мјесто и мјесто гдје су крштени. Нека и је богом благословено крштење.                                                                                                                    

                                                                                                                                                                                                                              Зоран Дувњак