
Милица Дувњак, дјевојачки Марић, кћерка Душана Марића са Привије упокоји се у Прњавору у избјеглиштву, гдје скупа са супругом Симом живјеше далеко од Малована гдје је рођена, одрасла и провела већи дио живота. У Маловану је провела дјетињство, младост, средовјечност, лијепе а и тешке тренутке, у браку са Симом родила је двоје дјеце кћерку Раду и сина Душана. И таман када баш стадоше на своје ноге Милица и Симо направише нову кућу, кћерка Рада се удаде у Тител за Славка Милишића, посташе дјед и баба, роди се унук Симо, њихов син Душан одслужи војску, запосли се, купи ауто, фино живјеше, али за кратко, освану 3. април 1992. године поче несретни рат, нападоше Малован, народ се узбуни, шта би ко пуца, почеше наши гинути, на кућном прагу, поред још деветоро Дувњака погину и њихов јединац Душан. Од погибије сина јединца Милица и Симо, као и многи родитељи се не опоравише, живјеше, али није то живот, више из морања али туга за Душаном оста до гроба. Милицу Сахранише у Новом Селу Купрес РС поред сина јединца Душана то јој би задња жеља и испунише јој жељу. Нека је покој души нашој мученици Милици а искрено саучешће супругу Сими, кћери Ради, унуку Сими, зету Скавку, браћи Илији, Давиду, Јови, Милошу те осталој родбини.
Зоран Дувњак