На купрешкој висоравни и поред свих недаћа које су пратиле наш народ постоје четири Православна Храма и то у Благају Храм Свете Тријоце, у Маловану Храм Светог Цара Лазара Косовског, у Равном Храм Светог Илије те у Вуковску Храм Благовјештења Пресвете Богородице, док у самом насељеном мјесту Купрес и сједишту општине ето не буде изграђен Православни Храм.

Православни храм у Купресу, неостварена жеља купрешких Срба
19.4.2020.

На Васкрс 2020. године, чудне године у најмању руку када нас сви позивају „остани код куће“ контактирах са многим нашим купрешанима расутим по цијелом свијету, јер имамо доста времена које проводимо у кући а истовремено се можемо посветити и неким стварима за које нисмо имали времена. Остварих контакте, између осталих, са о. Сашом Ј Туркићем који обавља службу православног свештеника у далекој Алабами САД од којега путем друштвених мрежа, посебно ми који се родисмо и одрастосмо у неком другом времену гдје се мало пажње посвећивало духовном животу, научисмо о нашој православној вјери, обичајима за празнике, посту, крштењу... Тако ми идеју за писање овога текста даде и наш земљак купрешак из Мрђеноваца који живи опет у далекој Канади Славко Ждеро, он вели „Зоране ти пишеш текстове о нашем крају ево ти неки подаци из 1937. 1940. године када су купрешки Срби кренули у реализацију изградње православног храма у Купресу“ и тако крену се проводити идеја о писању текста о идеји градње храма у Купресу који није изграђен и питање је да ли ће и бити.

На купрешкој висоравни и поред свих недаћа које су пратиле наш народ постоје четири Православна Храма и то у Благају Храм Свете Тријоце, у Маловану Храм Светог Цара Лазара Косовског, у Равном Храм Светог Илије те у Вуковску Храм Благовјештења Пресвете Богородице, док у самом насељеном мјесту Купрес и сједишту општине ето не буде изграђен Православни Храм.

 

Наиме, Славко ми достави списак од 1937. године, који преносимо у цјелини:

 

„Градња Српско-правоспавне цркве у Купресу

 

Купрес црква  29.04.1937.

 

На босанском Купрсу где живи око 12.000 српског становништва, искључиво сељачког народа. Организован је одбор за подизање српске православне централне цркве. Овај одбор састављен од највиђенијих грађана.

Отпочело се са прикупљањем прилога за подизање цркве. Браћо широм света у Домовини и ви који напустисте огљиште наше, сетите се сиротиње купрешке и помогниге јој ма и најмањим прилогом да се подигне овај Свети Храм. Црква се има подићи наКупресу на висини надморској од 1200 м. Имена приложника биће исписана на мермерној плочи уклесано) у цркви и за вечита воемена говорити нашим поколењима о љубави нашег народа за српску право-спавну цркву. Адреса за прилоге: Ђорђо Спремо, трговац. или Божо Минић. Свештеник, п. Купрес (Босна).

Одбор за подизпње цркве нп Кдпресу.

Прилоге слати на чековни рачун П-Штедионица бр. 57 675.

 

 

Купрес, 19 фебруар 1937

 

Угледни грађани православне вере из парохије: вуковарске, благајске и равањске састали су се и изразили једнодушно жељу за градњу једне централне цркве за подручје целе купрешке испоставе у Купресу. Том приликом образовали су и при-

времени Одбор за градњу цркве. Приступљено је одмах прикупљању добровољних прилога и дали су своје прилоге:

 

г.Ђорђо Спремо, трговац 5000 динара,

г.Марко Поповић,прота 1500 динара,

г.Божидар Минић. парох 1000 динара,

г.г.Никола Милић, старешина испоставе 300 динара,

Љубо Свитлица, тежак , 300 динара

Вид Јањић. Лугар 300 динара,

Марић Милош Митров тежак 250 динара,

г.Драгиша Ралевић. финансиски прегледник 200 динара,

Славко Дувњак, тежак 200 динара,

Душан Зубић, тежак 200 динара,

Милош Ковињало, тежак 200 динара,

Саво Свитлица, тежак 200 динара,

Спремо Стево. Трговац 200 динара,

Спремо Стојан, тежак 200 динара,

г.г.Ђуро Глигурић 150 динара,

Ристо Курељушић тежак 150 динара,

Тодор Зјајић, тежак 150 динара,

Пане Марић. тежак 150 динара,

Милутин Ваван, тежак 150 динара,

 Остоја Бајило, тежак 150 динара,

Душан Франић, тежак 150 динара,

Лука Михаилов Марић, тежак 150 динара,

Манојло Шешум, тежак 150 динара,

Симо Божин. тежак 150 динара,

Спасоје Милиновић. тежак 150 динара,

Марко Марић. тежак 150 динара,

Крстан Крндија, тежак 150 динара,

Божо Марић, тежак 150 динара,

Јоше Марић, тежак 150 динара,

Јово Марић, тежак 150 динара,

Тодор Рудић, тежак 120 динара, 

Симо Радовић, пензионер 100 динара,

Перо Кнежић. тежак 100 динара,

Серафим Ждеро, тежак 100 динара,

Станко Свитлица, тежак 100 динара,

Филип Марић, тежак 100 динара,

Владо Марић, тежак 100 динара,

Паво Акшић, тежак 100 динара,

Тривун Крстановић, тежак 100 динара,

Јово Јарић. тежак 100 динара,

Симо Мијатовић, тежак 100 динара,

Нико Глигурић, тежак 50 динара,

Митар Вељков, тежак 50 динара,

Мирко Спремо, тежак 50 динара,

Марко Спремо. тежак 50 динара,

Лазо Милишић, тежак 50 динара,

Душан Јарчевић, тежак 50 динара,

Комнен Золотић, тежак 50 динара,

Јово Шешун, тежак 50 динара,

Перо Ваван, тежак 50 динара,

Илија Франић. тежак 50 динара,

Шпиро Ваван, тежак 50 динара,

Ннко Тривуновнћ, тежак 50 динара,

Ђорђе Трифуновић, тежак 50 динара,

Остоја Курељушић, тежак 50 динара,

Стојко Милишић тежак 50 динара,

Лука Петковић, тежак 50 динара,

Лука Рудић, тежак 50 динара,

Миле Матић, тежак 50 динара,

Божо Керановић, тежак 30 динара,

Симо Зјајић, тежак 30 динара.

 

Одбор се приложеницима најтоплије захваљује. Укупно 8530 динара“.

 

 

 

Доста новца се скупило а један податак из тога времена, поређења ради,  говори да је тада годишња плата учитеља, државног службеника са репутацијом,  износила 1000 динара, што значи да је у једном моменту скупљено више од осам годишњих плата учитеља, и била је за то вријеме респектабилна почетна сума за изградњу Православног Храма. Колико је било ентузијазма, воље планова и хтијења говори и податак који ми је такође Славко дао а то је да је тада Ђорђо Спремо, угледни Србин, трговац из Купреса рекао:“ Све што сам у животу пожелио и успио сам, једино што нисам био кум цркве и то ми је понос и жеља“, али та жеља му се није остварила, православни Храм у Купресу тада није саграђен а ни касније, односно два пута се покушало и два пута несретни рат је спрешио изградњу Храма. А ни купрешка породица Спремо није ништа боље прошла на челу са Ђоршом Спремом чију је судбину детаљно описао наш купрешак Јово Бајић и својој књизи Купрешка огњишта, зборишта и згаришта, чији сам наслов говори о животу и вјековном страдању на купрешкој висоравни.

 

 

И деведесетих година прошлог вијека, поново на ред дође идеја за градњу Храма у насељеном мјесту Купрес, одреди се локација, скупи се дио новца, чак се и темељи изградише и осветише и опет дође рат, све стаде и  не изгради се Храм. Данас опет неки нови вјетрови на Купесу пушу, сада је спорно и земљиште гдје се почело градити, кажу на Суду је још увијек, нашега народа тамо мало, готово нимало, да ли ће се и када ће и да ли ће уопште да се настави градња, остављамо времену да учини, сам да се не дај Боже не понове прва два покушаја.

(кориштене фотографије Јове Бајића)

 

Зоран Дувњак (Твртковић)

 
Зоран Дувњак

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.
Коментари посјетилаца:
Test 123
Velibor, Test, 03. мај 2020.

Facebook коментари