СРЕДЊОВЕКОВНИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР ЛАБОСТИН НА ДУВАЊСКОМ ПОЉУ Српско - православна митрополија и архидијецеза херцеговачко - захумска (даље у тексту Херцеговачко - захумска митрополија), у чијем је саставу већим делом била и данашња Милешевска епархија, објавила је 1890. године свој први шематизам где су побројани сви њени манастири и дата њихова историја. Међу 16 наведених манастира на том великом простору, који су били живи или у рушевинама на 11. месту био је манастир Ваведенија пресвете Богородице на Дувањском пољу.[1]Разликовао се од осталих манастира[2]по томе што су његови темељи били преорани, али се зна где су били, камен од кога је био сазидан још постоји - уграђен је у једну стару дувањску џамију, а сачувао се кључ и манастирски печат. Манастирски печат, који му је био уступљен, обрадио је Вид Вулетић - Вукасовић[3], прочитавши и легенду са печатника: †.Манастирь Лабостјань* храмь* Вьведение* Престие* Бце[4].При томе је унеколико урађена ревизија првобитне легенде која је била обелодањена у Шематизму из 1890. године. Та измена се односила на назив манастира који је у првом читању гласио као LMOSTIN* (Мостине)[5], што је исправљено у Лабостјань* (Лабостин).[6]Име манастира - Лабостин прихватио је и Владимир Ћоровић.[7] [1]Шематизму Српске - православне митрополије и архидијацезе херцеговачко - захумске за годину 1890, Сарајево, 1890, стр. 46 - 47. [2]У херцеговачке манастире Шематизам убраја : Милешево, Тројице код Пљеваља, Житомишљић, Завалу, Добрићево, Дужи, Требињски манастир, Тврдош, Петров манастир, Мирилов, Мостина, Довоља, Аранђел, Немања, Дубочица, Сељани, Шематизам, 17 - 56. [3]“Печат од жуте тучи тежи грама 21; премјер му је 42 мм; средња дебљина 1 мм; висина петље 19 мм; дебљина јој је 2 мм. Петља је после додана; ја бих рекао да је старинска поправљена,” Вид Вулетић - Вукасовић, Стари манаст. печат из Дувна (Жупањца), Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини , Сарајево, 1891, књига друга, стр. 213 - 214; исто саопштење објављено је у Vjesniku hrvatskog arheološkog društva, XIII, 1891, стр. 19 - 20. [4]Вулетић - Вукасовић, стр. 213 - 214. [5]Према Шематизаму из 1890. легенда печата је овако представљена : †MAIASTNRX*LMOSTIN*HRAM*VAVDEININE*PRESTNE*BCE, стр. 46 - 47. [6]Вулетић - Вукасовић, 213 - 214. [7]Владимир Ћоровић, Херцеговачки манастири, Лабостин, Старинар, Београд, трећа серија, књига друга (за 1923) Београд, 1925, стр. 69.