Још једно лице из Малована, које је дало печат нашем селу Маловану а које ни у ком случају неби требало заборавити а да се не напише бар нешто јесте Митар. Ради се о Митру Рађену сину Пере из Доњег Малована рођеном негдје око 1910. Године као потпуно здраво дјете и кратко вријеме након рођења остаје потпуно слијеп.

Рађен Митар, маловчак, гуслар, пјесник, живио живот из ината
28.5.2016.

 Митрова посебност и карактеристика се огледа у многим стварима, иако слијеп од прве године живота том истом животу се максимално супротставио, a живот га није ни мало мазио. Женио се два пута и оба пута из доњег ливањског поља, прва жена му је била Марија Ненадић, умрла је на породу, иза ње је остала дјевојчица којој су дали име по мајци. Друга жена му је била Смиља Михајло из села Прово са којом је породио троје дјеце, Перу који је нешто након рођења умро, те Митра званог Момчило (дали му име по оцу јер је први син умро па се по традицији давало име оца како би дијете преживјело) и кћерку Бојану.  Радио је послове као и сви мушкарци његовог доба а то значи да је у шуми сјекао дрвеће, код куће цијепао дрва, на ливади косио траву, оштрио косу кованицу и клепао, односно откивао. У шуму је знао отићи сам иако није ни мало видјео, одсјећи дрво, вратити се кући опремити коња ормом и отићи са коњем до одсјеченог дрвета, закачити дрво и довући га кући, након тога распремити коња, испилати дрво и исцјепати, а све сам. Да ли је то могуће - јесте свједоци су многи маловчани а и писац ових редова не једном је то гледао. Митар је поред свакодневних сеоских послова радио и друге много суптилније послове, писао је пјесме, како писао када не види, он је пјесме смишљао и урезивао у своју меморију до краја живота а уз гусле пјевао те исте пјесме.

Славарицу која се у свакој кући и Маловану читала за славу знао је Митар напамет, не само славарицу него и пригодну причу за ломљење славског колача у нашој кући сваке године за Мратиндан Митар је читао славу и ломио славски колач јер је био наш кршњак иначе ујак од моје мајке.

Често је сам одлазио, док му дјеца нису одрасла до Купреса, Шујице, Ливна, Дувна, Бугојна, а до самог магистралног пута Купрес-Ливно морао је пјешачити око 2 км кроз шуму преко локалитета Малињак до гостионе на Стржању коју је дуго година држао Марић Тривун такође маловчак.

Знао је много људи не само из Малована него из Купреса и купрешких села, Шујице, Ливна Дувна и кога је једном чуо и након неколико година када би га поново срео препознао би га по гласу и запамтио име. Био је страшно интелигентан мада се о коефицијенту интелигенције тада мало и знало и причало али по томе колико је пјесама знао напамет, прича и других текстова које би му неко само једном прочитао или испричамо Митар би запамтио.

Митар је био велики вјерник, православац, иакоје живио у вријеме када се о вјероисповјести углавном шапутало, он је све постове редовно постио, ниједан  до самог краја живота није пропустио а живио је до 1985. године.

Ми дјеца често смо сједили поред њега а он нам је причао разне приче које му је раније неко испричао или прочитао. Много пута нам је причао о Великом Стржању старом Римском и средњевјековном граду у близини на нашега Малована и легендама везаним за Стржањ.Затим нам је причао како су његови преци дошли у Малован, један брат остао ту а други продужио на подручје данашње општине Шипово, Јањску висораван, досељавању Дувњака и других племена у Малован као и многе друге приче.

Умро је негдје у децембру 1985. године у родном Маловану гдје је и сахрањен.  Иза Митра је остало насњдника, дјеце унучади а и праунучади, а једино његова кућа је из протеклог рата остала у доста добром стању у засеоку Јовића крај у Доњем Маловану и још увијек пркоси времену.

 
Зоран Дувњак

Скоро половина свих ђака у школу на Купресу РС долази из једне породице
25. нов 2019.

Скоро половина свих ђака у школу на Купресу РС долази из једне породице

Прослависмо Прво купрешко вече у Републци Српској, Бања Луци, у организацији ЗУ „Међаш“ састаше се многи купрешани, њихови, кумови, пријатељи, потомци, лијепо бијаше. Што назив уружењу дадосмо баш Међаш, па на Купресу одавно постоје међаши, од Рима преко средњег вијека, једне, друге Југославије па до данашњих дана, увијек су ту постојале неке међе, тако и након Дејтона постоје два Купреса, један у ФБиХ, други у РС, а дејтонска међа пролази кроз, села, куће, ливаде, планине, њиве, тако на примјер у Мрђеновцима кућа у РС а штала у ФБиХ или обрнуто, ораница у РС ливада у ФБиХ, армен у РС...

И на гробу Анђе Канлић  у Доњем Маловану изникла  јабука
29. сеп 2019.

И на гробу Анђе Канлић у Доњем Маловану изникла јабука

Као што сам писао о Душану Дувњаку званом Дуда из Доњег Малована да је на његовом гробу изникла велика лијепа јабука, која је почела да рађа плодове, тако ове 2019. године примјетих да је и изнад гроба Анђе Канлић у истом гробљу израсла, тачно иза споменика, једна млада лијепа јабука са два стабла из једног корјена, сам себи рекох, „Боже драги види и код Анђе, као и код Дуде израсла на гробу јабука“.

Mитар Вељко, звани Мића, Мијавела, просвјетни радник, писац, пјесник, хуманитарац, купрешак од главе до пете
30. мар 2019.

Mитар Вељко, звани Мића, Мијавела, просвјетни радник, писац, пјесник, хуманитарац, купрешак од главе до пете

Ове 2019. године навршава се седам година како нас је напустио (28.07.2012 године) наш земљак, купрешак, просвјетни радник, писац и пјесник, хуманитарни радник Митар Лазе Вељко, прћијски надимак породице Модрић, звани Мића или Мијавела како су га у ужем кругу породице и пријатеља звали.

Јеремија Кикића
27. окт 2018.

Јеремија Кикића

Често себе ухватим у размишљању о Маловану, маловчанима тако на ред дође да нешто напишем о Јеремији Дувњаку из рода Кикића, односно како да од заборава отргнем још једног маловчака и многе досјетке кoје су годинама препричаване, како у Другом свјетском рату тако и поратним периоду. Његова девиза у једном раздобљу живота била је: Нит ћу Тити нит ћу Дражи већ у шуму па ме тражи.