У овом дијелу сајта можете сазнати више информацијама о малованским породицама, одакле потичу, које дијелове Малована насељавају или су насељавали, те које славе обиљежавају.
Обухваћена су сљедећа презимена: Бајило, Ваван, Деспинић, Дувњак, Зјајић, Иваз, Канлић, Колоња, Марић, Машић и Рађен...
Предак од кога потиче племе Бајило на Купресу је Бајило Ђуро. Ђуро се населио у село Горњи Малован 1816. године када ја имао 18 година. Рођен је 1798. године у далматинском селу Тијарица и имао је два старија брата.
Пошто је Тијарица каменито подручје те је било мало обрадиве земље од које се у то вријеме изузетно тешко живјело Ђуро као најмлађи брат одлучи се да тражи било каквог посла (најма). Крене пешице из Тијарице преко Дувна и пред саму ноћ стиже у село Горњи Малован. Законачио је код бабе и дједа који су се презивали Черине и нису имали дјеце.
Ђури су се жалили да као остарјели не могу више да раде и да је и лакши посао за њих напоран. Имали су од зграда мању кућу и шталу, а од стоке једну краву, једног коња и пет оваца.
Ђуро као младић без неког животног искуства, забринут, мислећи куда ујутру да крене и какав га пут чека веома слабо је и спавао. Устао је рано док су дедa и баба још спавали. Отишао је у шталу, почистио је и положио стоки сијена. Вратио се у кућу док су дједа и баба још спавали.. Ђуро је чекао да би му дали нешто да поједе и да би наставио пут.
Кад су се дедa и баба пробудили, пошто је баба била нешто способнија, отишла је у шталу. Кад је дошла видјела је шталу почишћену и стоку која једе положено сијено. Питала је Ђуру да ли је ишао у њихову шталу. Он је одговорио да јесте. Баби су потекле сузе и питала га да остане са њима да живи до њихове смрти па би му све што имају од земље, зграда и стоке оставили у власништво. Ђуро је радо пристаои постаје становник Горњег Малована. Од земље имали су свега 12 дулума. Сјеверно од кућишта брижину од 8 дулума и јужно подворницу од 4 дулума.
Ђуро је имао ближње комшије Зјајиће који су много раније доселили у Г. Малован.
Имали су велики број стоке, радило за обраду земље тако да је Ђуро много много зависио од њихове помоћи. Помагали су му да узоре оно земље што је имао, да дотера дрва и друго, а он је то њима одрађивао на друге начине. у периоду од 2-3 године чувао им је овце, а истовремено би стизао да одради своје послове код куће, и свакако обраћајући дужну пажњу према старцима, који већ у многоме зависе од његове помоћи.Деда је умро након 2 године а баба након 4 године по његовом доласку у Малован.
Ђуро остаје сам и наставља живот у Маловану на поклоњеној имовини.
Након 6 година по доласку у Малован тј. 1822. год. село га бира и поставља за сеоског кнеза у његовој 24 години живота. По истеку мандата био је поново биран тако да је сеоски кнез непрекидно био пуних 18 година.
У то вријеме подручје Купреса се налазило под турском окупацијом и свако село је имало свога бега као преставника главне власти. Ђуро је био у добрим односима са бегом јер су били ближње комшије. Бег му је нудио да има више обрадиве земље али он пошто није био засновао породицу није хтјео. Чак и оно мало своје земље је запустио и врло мало обрађивао.
У својој 42. год. престаје да буде кнез. а у 46. год.се оженио. Жена му је била из Вуковска од Ашкића а име јој је било Стана. Стана је била млађа од Ђуре 20 година. Имали су шесторо дјеце од којих је троје умрло у раном дјетињству. Најстарији син Лука је рођен 1847, Марко 1862. а Нико 1865. године.
Ђуро је живио 78 година.
Српски/Ћирилица
English