Драги Купрешани, драги посјетиоци, Од нашег земљака и сарадника на сајту Јове Бајића добили смо рад о пјесми ШУИЧКИЊА МАРА који је раније неколико пута објављиван.

Балада „Шуићкиња Мара"
20.2.2010.

Драги Купрешани, драги посјетиоци, Од нашег земљака и сарадника на сајту Јове Бајића добили смо рад о пјесми ШУИЧКИЊА МАРА који је раније неколико пута објављиван.

“Балада „Шуичкиња Мара“ или „Грађа за леп Српски роман“ је такође објављена у часопису СРПСКА ЗОРА , 7-1993, 348-360; Јово Бајић, Перунов Траг на лупоглавском језеру, Нови Сад, 1995, 98-116 : "Два пута у размаку од једне деценије: 1829. и 1838. године, на два поприлично удаљена краја на просторима где је тада живео српски народ, на Космају у Шумадији н у Сињу у Далмацији, Вук Караџић се срео са једним истоветним народим мотивом.

Два момка се истовремено заљубљују у једну девојку, а она воли обојицу и не може да се одлучи кога да изабере. Онда све троје налазе решење. Договоре се да се девојка попне на врх планине, а да они остану испод планине и да, кад им девојка да знак, потрче, па ко први стигне до циља — девојка ће бити његова. Трка се трагично завршава. Заљубљена срца двојице младића не успевају да издрже паклени напор трке уз стрмину и падају мртви, један надомак циља, а други на циљу. Ни девојка у том тренутку не може да поднесе несрећу која се неочекивано догодила, а којој је она била узрок, па се истог тренутка убија.

Предање забележено на Космају и песма записана у Сињу, и све касније варијанте ове песме, имају заједничку основу — трка се одиграва уз планину Малован, а узвишење са тим именом постоји и на Космају и на Купрешкој висоравни. На имењацима, на космајској и на купрешкој планини помињу се и гробови у којима су сахрањена два младића и девојка.

Први пут своју заокупљеност трагичном љубавном причом Вук Караџић саопштава у календару „Даница" за 1829. годину, где у запису „Грађа за леп српски роман" износи сиже изузетно занимљивог предања са Космаја где два момка трком уз планину покушавају да дођу до девојке коју обојица воле. Један од њих у току трке не издржа него „у по брда застане па потом падне и умре, а други не знајући шта је било од овога за њим отрчи до на брдо, па онда, паднувши девојци главом на крило, издахне и он. Кад девојка то виде, она извади нож иза појаса, па потегне сама себе у срце, те и она умре поред њега. Где је које умрло, онде ји и закопају", а на гробове поставе камена обележја. Испод овог записа Вук додаје: ,,Камо српски Лафонтен (или, ако смем рећи, Валтер Скот), да нам ову историју, или приповетку, пространо опише?"

Непуну деценију после тога ову исту причу, али у десетерцу, Караџић ће неочекивано пронаћи у Далмацији. Догодило се то крајем јула 1838. године у Сињу, где је срео даровиту казивачицу народних песама, чије име није навео, од које је записао баладу ,,Шуичкиња Мара". Песма је имала исти садржај као и предање са Космаја, штампано у „Даници" девет година раније.

Колико је Вука заокупио овај налаз најбоље говори податак да је ту песму, као ни једну другу, пропратио опширнијим објашњењем, где подсећа на предање са Космаја. Не задржава се само на томе него, на основу два географска имена Шуица и Малован, покушава да одреди где се конкретно налазе та места. Сама ,,жена", напомиње Вук, „од које сам ову пјесму преписао, одговорила ми је да је Шуица негде у Босни планина, а Малован брдо у њој; но поп Павле Карано-Твртковић увјеравао ме је да је Шуица село и кроз њу поток, а Малован ондје планина".

Комплетан рад о пјесми "Шуичкиња Мара" можете прочитати на нашој страници публикације.

 
Јово Бајић

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.
Коментари посјетилаца:
Песма о шуичкињи Мари, одавнина је позната, преносила се скољена на кољено. Како су два Јакшића млада трчали од Милача реке уз планину мали Малован. Због тешког терена-брда, истрчали су на врх малог Малована, ту душу на равници испустали, кад је Мара то видела, себи је живот узела. Тако да се та раван зове Марин под, где су светроје сахрањени. Тако да Јовина балада има пуно разумевање, са опширним образложењем.
Канлић Мирко, Канада, 11. сеп 2022.
kad se ide uz planinu malovan ima jaka uzbrdica pa mali proplanak i malo ravnice to se zove marini podovi i odatle potice ta pesma to mi je prepovedao moj deda koji je roden ugornjem malovanu 1100 g
jelica, kichener on canada, 08. апр 2010.

Facebook коментари