Преко друштвене мреже „Месинџер“ јавила ми се недавно Хазема Мемић, ћерка Росина. Хаземина мајка Роса рођена је у Вуковску неколико година пре Другог светског рата. Оца Јове Золотића, који је убијен у рату, једва се сећа. Остало јој је у сећању да јој се мајка, која је пре рата умрла, звала Јованка. Роса је детињство провела у домовима за ратну сирочад. Знала је да је имала и две старије сестре – Мару и Раду. Мара се, како јој је неко причао, после рата удала, муж јој је био из породице Радић, док је сестра Рада Золотић своје ратно и поратно детињство провела у домовима за ратну сирочад, није дуго поживела, умрла је у тридесет четвртој години. Росина ћерка Хазема ме је питала да ли је могуће да се нешто више сазна о најближој родбини њене мајке, о вуковској породици Золотић и њиховом страдању током Другог светског рата.
Успео сам да у Пожаревцу и Ердевику нађем Росине комшије: Миодрага Поповића и Сару Цвијановић, рођену Золотић, који памте Росине родитеље, браћу и сестре и ширу родбину. Њихова казивања упоредио сам и употпунио подацима са списка Вуковљана који су животе изгубили током Другог светског рата. Захваљујући томе списку покушао сам да склопим причу о Росиној ужој и широј породици, о њиховим страдањима у Другом светском рату. Када сам моје истраживање приводио крају, послао сам Хаземи поруку да сам дошао до извесних података о породици њене мајке, и да ћу се ускоро јавити са опширнијом причом. Од Хаземе сам добио одговор: „Моја мајка је умрла 14. маја.“
Овај извештај послао сам Росиној ћерки Хаземи.
Ј. Бајић
19.6.2020.
Српски/Ћирилица
English
