Nema te pameti koja će dokazati da je rad „Srednjovekovni pravoslavni manastir Labostin na Duvanjskom polju“, objavljen 2006, mogao nastati plagiranjem novinskog članka „Gdje se nalazio manastir Labostin?“ obelodanjenog krajem 2016. godine. Zdrava logika bi ukazivala da je bilo suprotno.

Kako je moguće plagirati novinski članak koji ne postoji i koji se pojavio deset godina kasnije?
25.2.2018.

Nema te pameti koja će dokazati da je rad „Srednjovekovni pravoslavni manastir Labostin na Duvanjskom polju“, objavljen 2006, mogao nastati plagiranjem novinskog članka „Gdje se nalazio manastir Labostin?“ obelodanjenog krajem 2016. godine. Zdrava logika bi ukazivala da je bilo suprotno.

Odavno pratim radove dr Gorana Komara, odavao je ozbiljnog čoveka, pa me začudi ova njegova optužba da sam plagijator, što bi značilo da sam, vidovnjački unapred, deset godina pre nego što ga je napisao,  plagirao jedan njegov članak o manastiru Labostin, drevnoj bogomolji  koja je postojala u srednjem veku na Duvanjskom polju. Komar mi podmeće da sam bukvalno koristeći podatke, ideje i ilustracije iz njegovog  članaka „Gdje se nalazio manastir Labostin?“, objavljenog u „Glasu Trebinja“, br. 1075, decembra 2016, godine, napisao svoj rad „Srednjovekovni pravoslavni manastir Labostin na Duvanjskom polju“. Optužba da sam plagijator pronosi se ovih dana internetom.

Manastirom  Labostin, koji je nekada postojao nedaleko od Duvna, bavio sam se oko 2000. godine i građu za moj rad „Srednjovekovni pravoslavni manastir Labostin na Duvanjskom polju“, koji je odavno na internetu, skupljao sam u velikim beogradskim bibliotekama. Sve izvore do kojih sam došao propisno sam citirao. Pošto se ovaj manastir nalazio na prostoru Eparhije zahumsko-hercegovačke, godine 2005. ili početkom 2006, rad sam ponudio poznatom časopisu „Nova zora“ (izdavač „Prosvjeta“ u Bileći i Gacku) koga je uređivao književnik Radoslav Bratić. Rad je pod ovim naslovom objavljen  bez ilustracija u „Novoj zori“ 11-12/2006, str. 458 – 466, onako kako ga je nedavno preneo i „Vidodovdan“. Desilo se to dakle deset godina pre nego što se u „Glasu Trebinja“ pojavio Komarov novinski članak o manastiru Labostin. Ovaj moj rad iz „Nove zore“ preuzeo je i „Kupreški sabornik“, br. 4 – 5, 2008, str. 187 – 194. Pored teksta u „Kupreškom saborniku“ objavljene su četiri ilustracije, na prvom mestu crtež pečata manastira Labostina koji je uradio Vid  Vuletić   Vukasović i objavio u „Glasniku Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini“, 1891, knjiga druga, i u „Vjesniku hrvatskog arheološkog društva“, XIII, 1891. Dodate su i ilustracije, detalj iz jedne vojne topografske karte i dve fotografije koje sam ja snimio u leto 1990. godine. Ovaj moj rad preuzeo je malo kasnije i sajt http://malovan.net/Cir/Tekst/518/Manastir-Labostin , a odatle su ga preuzeli još neki sajtovi. Rad iz „Kupreškog sabornika“ uvršćen je i u knjigu Milana Karana „Srbi Duvna“ (Aranđelovac, 1916, str. 164 – 171.

Na ovaj moj rad, na koga sam pomalo bio zaboravio, podsetio me je pre neki dan sajt Centra akademske reči, Šabac (www.Carsa.rs), koga svakodnevno posećujem.  Tada sam video da je taj rad prenet iz „Vidovdana“ i da su ga urednici ovog sajta, što im tada nisam zamerio, upotpunili meni nepoznatim ilustracijama i člankom Gorana Komara. Obradovao sam se tada zbog uverenja da je priča koju je započeo 1891. godine čestiti Vid Vuletić Vukasović još živa, premda ja, da sam ih 2005. godine imao u rukama, ne bih objavio  ilustracije koje su se uz Komarov tekst  pojavile u „Glasu Trebinja“.

Zamolio bih poštovanog dr Gorana Komara da nađe u bibliotekama pomenute brojeve „Nove zore“ iz 2006, i „Kupreškog sabornika“ iz 2008. godine, da se uveri u moje tvrdnje i razmisli o tome da li je moguće plagirati neki rad koji ne postoji i koji će se pojaviti tek za deset godina. Ako je moguće, neka objasni kako je to izvedeno. A ako  smatra da nije moguće, neka mi se izvini.

Sa ovakvim argumentima u rukama  ja bih komotno mogao optužiti dr Gorana Komara da je on plagirao moj rad „Srednjovekovni pravoslavni manastir Labostin na Duvanjskom polju“, ali ja to u ovom trenutku ne bih učinio.  Smatram da je vredno pažnje i da je korisno što se 2016. pojavio  i Komarov članak „Gdje se nalazio manastir Labostin?“

Razobličavajući „velikog plagijatora“ Jovu Bajića, dr Goran Komar najavljuje i svoju monografiju o ćiriličnim spomenicima Glamočkog polja i unapred iskazuje sumnju da bi ga Bajić ponovo mogao plagirati. Neka se toga ne boji, ne dao Bog, Bajić nikada nije pružio ruku za tuđim. Ali podsećam dr Gorana Komara da Glamočko polje nije terra incognita, da su njime tokom devetnaestog, dvadesetog i dvadeset prvog veka hodili i o njemu pisali najveći arheolozi, istoričari, antropolozi, etnografi i paleografi. Najveća imena ne samo sa naših prostora nego i iz sveta. Prevrnuli su svaki kamen sa Glamočkog polja. Među njima je bilo, a i danas ima „jakih“ glamočkih Srba sa naučnim zvanjima, koji su objavljivali, a i danas objavljuju radove o svom zavičaju. I Jovo Bajić je pre dvadesetak godina objavio jedan skromni rad o prošlosti Glamočkog polja i glamočkih Srba. Evo prilike dr Goranu Komaru da na vreme bira „plagijatore“ koji su plagirali njegov još neobjavljeni rad i time još jednom skrene pažnju javnosti na sebe.

Ovim odgovaram i Nikoli Milovančevu koji je pritekao u pomoć dr Goranu Komaru i na sajtu „Vidovdan“ napisao i potpisao ove reči:  „Na žalost, neke od ključnih stvari – fotografije i navodi (iz članka „Gdje se nalazio manastir Labostin?“, prim J. B) – prenesene su iz tuđeg rada, iz naučnog rada (novinskog članka, prim J.B.)  dr. Gorana Komara, velikog pregaoca (u rad „Srednjovekovni pravoslavni manastir Labostin na Duvanjskom polju“, prim. J. B.). To korektni ljudi ne rade i g. Jovo Bajić će se, ako je pošten i korektan čovek, na ovom mestu izvinuti dr. Goranu Komaru.“

G. Jovo Bajić je „pošten i korektan čovek“, zbog toga traži izvinjenje od dr Gorana Komara i Nikole Milovančeva što su ga ni kriva ni dužna optužili za plagijat.
Upravo ovih dana vratio sam se svom radu „Srednjovekovni pravoslavni manastir Labostin na Duvanjskom polju“, planiram da ga, ako Bog dâ, u nešto izmenjenom i dopunjenom obliku, uvrstim u jednu knjigu.

24. februar 2018.                   
Jovo Bajić, novinar, Beograd

 

NEISTINE KOJE SU DR GORAN KOMAR I NIKOLA MILOVANČEV NA SAJTU „VIDOVDAN“ IZNELI O JOVI BAJIĆU:

•  Goran Komar 10. februara 2018. at 05:43
Postovano Uredništvo. Autor teksta je na više mjesta pomenuo moj autorski tekst – članak u listu „Glas Trebinja“ objavivši i tri moje fotografije sa lokaliteta u Duvnu. Nigdje, medjutim, autor ne pominje moje ime kao autora članka u pomenutom listu kao da je prokuženo. O čemu se ovdje radi? Da li je ovakav postupak neobičan Uredništvu sajta? Kako je moguće da niste primjetili? Ja u Duvno nisam odlazio turistički niti iz sporta. Nije mi bila namjera da pišem naučnu studiju o Labostinu, već da iznova ukažem i podsjetim na srpski manastir. Hoće li g. Bajić izbrisati moje autorstvo na monografiji ćiriličkih spomenija Glamoča? Insistiram na objavljivanju komentara i pozivam se na pozitivno zakonodavstvo u oblasti medija i izdavaštva. dr Goran Komar

•   Nikola Milovančev 10. februara 2018. at 21:18
Zanimljiv članak o istoriji zapadne Hercegovine, srpskom narodu i našoj crkvi koji su tamo bitisali. Na žalost, neke od ključnih stvari – fotografije i navodi – prenesene su iz tuđeg rada, iz naučnog rada dr. Gorana Komara a pri tome je prećutano ime autora, dr Gorana Komara, velikog pregaoca. To korektni ljudi ne rade i g. Jovo Bajić će se, ako je pošten i korektan čovek, na ovom mestu izvinuti dr. Goranu Komaru.

 

 
Jovo Bajić

Vaš komentar na tekst:




Polja označena sa * su obavezna za unos
Urednici sajta www.malovan.net ne odgovaraju za sadržaj poruka i komentara posjetioca ovog sajta. Urednici zadržavaju pravo da poruke i komentare sa uvrijedljivim, vulgarnim i neprimjerenim sadržajem brišu ili mijenjaju. Ukoliko mislite da je neka od objavljenih poruka ili komentara po bilo kom osnovu uvrijedljiva za vas, molimo da nas kontaktirate na adresu info@malovan.net sa zahtjevom da uklonimo neprimjereni tekst.
Komentari posjetilaca:

Trenutno nema komentara na ovaj tekst.

Facebook komentari