Marić Trivun malovčak velikog srca

Još jedno lice iz Malovana koje se ni po koju cijenu ne smije zaboraviti a pamte ga mnogi po dobroti i srcu koje imao veliko kao Malovan o njemu se prepričavalo po svim republikama bivše nam zemlje Jugoslavije a radi se o Marić Trivunu zvanom Triško, koji je rođen u zaseoku Marića Dolina, Donji Malovan a veći dio svoga života je proveo na Stržanju gdje je držao na daleko čuvenu i u to vrijem najpoznatiju kafanu „Odmor“.

Објавио: Zoran Duvnjak, у категорији Priče iz Malovana, 22.1.2016. 14:39:44

Još jedno lice iz Malovana koje se ni po koju cijenu ne smije zaboraviti a pamte ga mnogi po dobroti i srcu koje imao veliko kao Malovan o njemu se prepričavalo po svim republikama bivše nam zemlje Jugoslavije a radi se o Marić Trivunu zvanom Triško, koji je rođen u zaseoku Marića Dolina, Donji Malovan a veći dio svoga života je proveo na Stržanju gdje je držao na daleko čuvenu i u to vrijem najpoznatiju kafanu „Odmor“. Na Stržanju je u to vrijeme pored Trivunove kafane bila šumarska kuća, koju su još zvaki i kasarna u kojoj je stanovao poneki šumar i preko puta cestarska kuća gdje je takođe stanovala porodica cestara, jedno vrijeme je stanovao Mijo Zelen sa porodicom. Kuda god su malovčani putovali polazna i dolazna stanica je bila kod Trivuna. Od porodice je imao suprugu Stoju, sina Marinka kćeri Ljiljanu-Ljilju i Milicu i majku Savicu i sestru mislim da se zvaše Mirjana. Na Stržanju su stanovali on i Stoja i sin Marinko, dok su kćeri, baba i teta, kako su je zvali, uglavnom živjele u njihovoj kući u Marića Dolini i baba Savica zvana Todinovka se brinula o domaćinstvu i spremala djecu u školu.

Ima jedna anegdota koja se godinama u Malovanu prepiričavala a odnosila se na babu Todinovku. Naime, bio je jedan nakupac svinja a zvao se Mate i imao je nadimak Tandara često svraćao kod Trivuna. Jedne prilike Trivun pošalje Matu da odveze svinje njegovoj majci, kada je Mate došao kod babe normalno nazvao Boga riječima „Pomoz Bog Trifunova majko“, a baba Todinovka ko iz topa odgovara „Bog pomogo tandara, mandara Mate“.

Šta reći o Trivunu a nešto važno ne propustiti, njegova kafana je najbolje radila sedamdesetih godina prošlog vijeka, kada su svi karavani prema Jadranskom moru iz istočnih i sjevernih dijelova Jugoslavije prolazili pored Trivunove kafane, tu su odmarali jeli, pili, okrijepili se, a u dugim zimskim danima, kada bura pune i dune i kada niko nikuda nije mogao maknuti mnogi su kod Trivuna našli spas. Sjećam se mnogih detalja iz te kafane, jer sam skupa sa još nekoliko dječaka iz Malovana tih godina kao đak pješak u školu u Šujicu kretao svako jutro u šest sati a prva stanica i okupljanje nam je bila kod Trivuna. Tu bi kod njega dolazili i čekali neki prevoz do Šujice, a ako nebi ništa bilo od prevoza upućivali bi se pješke. Dočekivali bi nas i ispraćali Trivun i Stoja u njihovoj kafani. I danas se sjećam nekih okruglih gurabija koje su na polici iznad šanka bile koncem vezane a njihov ukus je i do danas ostao. Kod Trivuna sam naučio pravilno držati escajg prilikom jela, to jest kako se i gdje stavlja i drži viljuška, kašika i nož.

Tih godina kod Trivuna su odmarali gotovo svi autobusi koji bi saobraćali ka moru i od mora, kao što su neizbježni „Bosna“ Livno, „Autoprevoz“ Banja Luka i Mostar, „Autopoduzeće“ Imotski, ljeti „Vojvodina“ Novi Sai mnogi, mnogi drugi, da ne govorimo o kamiondžijama iz „Špedicije“ Bugojno kojih je tih godina bilo na stotine, pa opet „Bosna“ Livno, „Autopromet“ Split, „Autoprevoz“ Čačak... Kojim god bi autobusom se išlo iz susjednih mjestaka ka Malovanu govorilo bi se putujem do Trivuna i svi kondukteri su znali gdje je to bez obzira dali se putovalo od Splita, Makarske, Livna ili Sarajeva. Mnogi vozači, koji su tutnjali drumovima cijele Jugoslavije najrađe bi svraćali kod Trivuna na ručak, jer od njega niko i nikada nije gladan otišao, a o tome je posebno vodio računa i obavezno je putnika namjernika pitao „Jesi li se najio, oćeš li još, nemoj gladan otić“ a naplaćivao bi naravno jednu porciju, bez obzira koliko je gost pojeo. Ljeti bi obavezno na meniju bilo na daleko poznato jagnjeće pečenje a zimi kiseli kupus sa suvim mesom. Mnogo je anegdota bilo i upamćeno iz Trivunove kafane a i danas se jedna prepričava i upotrebljava u mnogim mjestima a potekla je baš od Trivuna, bio je on veliki šeret-šaljivdžija. Jedne prilike jedan gost mu zamjeri što nema čačkalica na stolu kada se najeo jagnjetine koju je Trivun pripremio upitavši ga: „Što nemaš Trivune Čačkalica“? a on bez razmišljanja odgovori „Kako ću imati kada ne niko vraća čačkalicu, nego je odnese“ tu se razlegao ogroman smijeh i ostade anegdota do dana današnjega.

Nekako iznenada, umro je relativno mlad, tiho na svom Stržanju, jedno jutro u selo stiže vijest umro Trivun, srce nije izdržalo, svi se iznenadiše, nakon njegove smrti Stoja sa djecom se preseli u njihovu kuću u Kupres, kafana jedno vrijeme nije radila. Kasnije je kupio Tihomir Đorđević zvani Tika i njegova Žena Gara, nakon njih izvjesno vrijeme kafanu su držali Grga i Anđa Čičak iz Kupresa a poslije njih izvjesni Milja iz Šujice. Danas više nema Trivunove kafana ostao samo temelj, korov izrastao okolo ne može se proći prema Malom Stržanju, nema više pjesme, šale, dosjetki, pečenja, kiselog kupusa sa suvim rebrima, gurabija, neki novi šoferi prolaze ne obaziru se na Stržanj ne znaju za Trivuniovu kafanu, nema ni „Bosne“ iz Livna, „Špedicije“ i ona se ugasila, neko novo vrijeme došlo. Oni stariji malovčani koji se vratiše u Malovan ponekad pomenu da su u Kupres otišli od Trivunove kafane sa Stržanja, međutim ni oni više ne mogu niz Malinjak sići jer još uvijek vrebaju mine. Ali ipak ostade sjećanje na jedno vrijeme, jedne dobre ljude među kojima je bio naš Trivun. Počivaj u miru ispod svoga Malovana naš Trišo, Trivo, Triško, Trivune kako su te tvoji malovčani, šujičani, duvnjani, livnjani, splićani, imoćani, makedonci zvali.

 
 

Vaš komentar na tekst:




Polja označena sa * su obavezna za unos
Urednici sajta www.malovan.net ne odgovaraju za sadržaj poruka i komentara posjetioca ovog sajta. Urednici zadržavaju pravo da poruke i komentare sa uvrijedljivim, vulgarnim i neprimjerenim sadržajem brišu ili mijenjaju. Ukoliko mislite da je neka od objavljenih poruka ili komentara po bilo kom osnovu uvrijedljiva za vas, molimo da nas kontaktirate na adresu info@malovan.net sa zahtjevom da uklonimo neprimjereni tekst.

Komentari posjetilaca:

Нек си ти жив издрав. Лажно се представљаш и кријеш. Мој Тривун био људина и остао.
Челебић Љиљана, Б. Лука, 3.5.2016. 0:00:00
Da ja zavrsim sa tobom gospodjo Lj. Vi ste prodali kafanu, sta ste uradili sa tim parama ja neznam, kamo sreće da je to tako kao ja sad ne bi pisala ovo sto pišem. Moj je Caca sa najstarijom svojom kćerkom, odnosno mojom sestro iso u Kupres i trazio pare o Stoje. Stoja mu je rekla; -Ja cu prodati njivi i vratiti pare, necu da vas (Trisko) nosi na dusi i kako onda tako i danas. Ja sam radila u Kupresu i bila podstanar, moja majka je pitala Stoju da stanujem kod vas, naravno da ne plaćam, ni to Stoja nije dala. Za DVI godine sto su moji uzgojili stoke a držali smo 30-ak ovaca i 3-4 goveda ostalo je ne naplaćeno.Posebno boli sto je se moja majka najviše napatila oko toga i zato nemogu biti ravnodušna na tvoje komentare.VI NAS NOSITE NA DUSI, jer ja pišem iskreno.Ti piši sta ti pada na pamet, ja sam svoje rekla i vise se ne oglasavan.
Kupreska, Austrija, 6.4.2016. 0:00:00
Господине С. знам да је твоја мајка једина особа која је тражила паре за плаћене јањце. Било је још дугова, јер је мој отац умро изненада а бавио се трговином. Моја мајка је продала кафану и вратила дугове. Многи су и мом оцу остали дужни па заборавили. Бог враћа али нажалост више помаже таквим лажовима.
Љиља, Бања Лука, 24.3.2016. 0:00:00
Nije tačno gospodjo Ljiljo, dobro si ovo smislila ko zna na cijeg cacu misliš, mome je osto duzan tu nema dileme.Pitaj svoju majku ona zna ko je trazio pare kad je pok.Trisko umro. Boze, kazni ga ko laze od nas dvije.
Kupreska, Austrija, 17.3.2016. 0:00:00
Моја господо ваш ћаћа је један од ријетки који је покушао искористит смрт мога оца и два пута наплатити јањце. Није му успјело . ЉИЉА.
Челебић Љиљана., Бања Лука, 13.3.2016. 0:00:00
So ne pises o njegovom postenju, koliko je osto para duzan narodu, međju njima je i moj Caca.To ko biva neznas, sramota, gosta su se moji napatili gajec stoku, otjera i ne plati.
Kupreska, Austria, 2.2.2016. 0:00:00

Facebook komentari

Iz iste kategorije:


Najnovije na sajtu:

Ovaj sajt je posvećen narodu krašnog kraja i kamenjara koji je kroz vijekove uspio ostati i opstati na ovim prostorima, očuvati svoju vjeru, svoje običaje i tradiciju, ali u dalekom svijetu mnogih ima kojima za rodnim selom srce pate, i koji u Malovan često požele da se vrate, da slobodno udahnu čari Malovanjskih lijepih gora i mirisa njegovog cvjetnog polja, snage bure s Malovana, vidjeti stada nebrojena, konje vrane nesedlane ravnim Kupreškim poljem razigrane, kosce dične gdje zelenu travu kose, i ostaje nam samo da u mislima često tamo odemo sada, ali tamo sada tišina se rasula svuda.
Ostalo nam usamljeno samo, naše selo, naša rodna gruda, i pitamo se dal izlazi nad Malovanom sunce i dal su jutra kao nekad ista. Pamtićemo zauvijek Malovan svoje selo, Milač rijeku bistru i studenu i Malovan portal koji gaji i čuva naš Malovan uspomenu.

© Copyright © 2006-2015. Malovan na Internetu    Web design: Kreativnije.com