Pokva

Pokva se uvijek pekla u Malovanu i na Kupresu jer se veoma malo koristio hljeb-kruv iz pekare, takozvani kupovni. Pokva je trajala u zavisnosti od broja čeljadi u porodici. Neke maje-domaćice su pekle i po nekoliko pokvi-hljebova dnevno, a nekima  je pokva mogla biti po nekoliko dana zavisno od broja čeljadi i od toga koliko je užina dnevno spremala. Ako je imala jednog ili više čobana i ako se išlo na rad u polje ili šumu onda se obavezno peklo više pokvi.

Veoma često bi se znalo desiti da pokva zagori jer je maja imala mnogo obaveza pa uvijek nije mogla dovoljno pažnje posvetiti pokvi. Kada bi djeca prigivorila da je pokva zagorila, majka-maja bi se pravdala izrekom da onaj ko ne pojede veću količinu zagore neće u raj kada poslije dugog vijeka umre i ode Bogu na istinu.