Add your comment to this text:




* Obligatory fields
Urednici sajta www.malovan.net ne odgovaraju za sadržaj poruka i komentara posjetioca ovog sajta. Urednici zadržavaju pravo da poruke i komentare sa uvrijedljivim, vulgarnim i neprimjerenim sadržajem brišu ili mijenjaju. Ukoliko mislite da je neka od objavljenih poruka ili komentara po bilo kom osnovu uvrijedljiva za vas, molimo da nas kontaktirate na adresu info@malovan.net sa zahtjevom da uklonimo neprimjereni tekst.

Visitors' comments

ДР ГОРАН КОМАР И НИКОЛА МИЛОВАНЧЕВ ШИРЕ НЕИСТИНЕ ДА ЈЕ ПЛАГИРАН КОМАРОВ ЧЛАНАК О НЕКАДАШЊЕМ МАНАСТИРУ ЛАБОСТИН НА ДУВАЊСКОМ ПОЉУ КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ПЛАГИРАТИ НОВИНСКИ ЧЛАНАК КОЈИ НЕ ПОСТОЈИ И КОЈИ СЕ ПОЈАВИО ДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ? Нема те памети која ће доказати да је рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, објављен 2006, могао настати плагирањем новинског чланка „Гдје се налазио манастир Лабостин?“ обелодањеног крајем 2016. године. Здрава логика би указивала да је било супротно Одавно пратим радове др Горана Комара, одавао је озбиљног човека, па ме зачуди ова његова оптужба да сам плагијатор, што би значило да сам, видовњачки унапред, десет година пре него што га је написао, плагирао један његов чланак о манастиру Лабостин, древној богомољи која је постојала у средњем веку на Дувањском пољу. Комар ми подмеће да сам буквално користећи податке, идеје и илустрације из његовог чланака „Гдје се налазио манастир Лабостин?“, објављеног у „Гласу Требиња“, бр. 1075, децембра 2016, године, написао свој рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“. Оптужба да сам плагијатор проноси се ових дана интернетом. Манастиром Лабостин, који је некада постојао недалеко од Дувна, бавио сам се око 2000. године и грађу за мој рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, који је одавно на интернету, скупљао сам у великим београдским библиотекама. Све изворе до којих сам дошао прописно сам цитирао. Пошто се овај манастир налазио на простору Епархије захумско-херцеговачке, године 2005. или почетком 2006, рад сам понудио познатом часопису „Нова зора“ (издавач „Просвјета“ у Билећи и Гацку) кога је уређивао књижевник Радослав Братић. Рад је под овим насловом објављен без илустрација у „Новој зори“ 11-12/2006, стр. 458 – 466, онако како га је недавно пренео и „Видодовдан“. Десило се то дакле десет година пре него што се у „Гласу Требиња“ појавио Комаров новински чланак о манастиру Лабостин. Овај мој рад из „Нове зоре“ преузео је и „Купрешки саборник“, бр. 4 – 5, 2008, стр. 187 – 194. Поред текста у „Купрешком саборнику“ објављене су четири илустрације, на првом месту цртеж печата манастира Лабостина који је урадио Вид Вулетић Вукасовић и објавио у „Гласнику Земаљског музеја у Босни и Херцеговини“, 1891, књига друга, и у „Вјеснику хрватског археолошког друштва“, XIII, 1891. Додате су и илустрације, детаљ из једне војне топографске карте и две фотографије које сам ја снимио у лето 1990. године. Овај мој рад преузео је мало касније и сајт http://malovan.net/Cir/Tekst/518/Manastir-Labostin, а одатле су га преузели још неки сајтови. Рад из „Купрешког саборника“ увршћен је и у књигу Милана Карана „Срби Дувна“ (Аранђеловац, 1916, стр. 164 – 171. На овај мој рад, на кога сам помало био заборавио, подсетио ме је пре неки дан сајт Центра академске речи, Шабац (www. Carsa, rs), кога свакодневно посећујем. Тада сам видео да је тај рад пренет из „Видовдана“ и да су га уредници овог сајта, што им тада нисам замерио, употпунили мени непознатим илустрацијама и чланком Горана Комара. Обрадовао сам се тада због уверења да је прича коју је започео 1891. године честити Вид Вулетић Вукасовић још жива, премда ја, да сам их 2005. године имао у рукама, не бих објавио илустрације које су се уз Комаров текст појавиле у „Гласу Требиња“. Замолио бих поштованог др Горана Комара да нађе у библиотекама поменуте бројеве „Нове зоре“ из 2006, и „Купрешког саборника“ из 2008. године, да се увери у моје тврдње и размисли о томе да ли је могуће плагирати неки рад који не постоји и који ће се појавити тек за десет година. Ако је могуће, нека објасни како је то изведено. А ако сматра да није могуће, нека ми се извини. Са оваквим аргументима у рукама ја бих комотно могао оптужити др Горана Комара да је он плагирао мој рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, али ја то у овом тренутку не бих учинио. Сматрам да је вредно пажње и да је корисно што се 2016. појавио и Комаров чланак „Гдје се налазио манастир Лабостин?“ Разобличавајући „великог плагијатора“ Јову Бајића, др Горан Комар најављује и своју монографију о ћириличним споменицима Гламочког поља и унапред исказује сумњу да би га Бајић поново могао плагирати. Нека се тога не боји, не дао Бог, Бајић никада није пружио руку за туђим. Али подсећам др Горана Комара да Гламочко поље није terra incognita, да су њиме током деветнаестог, двадесетог и двадесет првог века ходили и о њему писали највећи археолози, историчари, антрополози, етнографи и палеографи. Највећа имена не само са наших простора него и из света. Преврнули су сваки камен са Гламочког поља. Међу њима је било, а и данас има „јаких“ гламочких Срба са научним звањима, који су објављивали, а и данас објављују радове о свом завичају. И Јово Бајић је пре двадесетак година објавио један скромни рад о прошлости Гламочког поља и гламочких Срба. Ево прилике др Горану Комару да на време бира „плагијаторе“ који су плагирали његов још необјављени рад и тиме још једном скрене пажњу јавности на себе. Овим одговарам и Николи Милованчеву који је притекао у помоћ др Горану Комару и на сајту „Видовдан“ написао и потписао ове речи: „На жалост, неке од кључних ствари – фотографије и наводи (из чланка „Гдје се налазио манастир Лабостин?“, прим Ј. Б) – пренесене су из туђег рада, из научног рада (новинског чланка, прим Ј.Б.) др. Горана Комара, великог прегаоца (у рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, прим. Ј. Б.). То коректни људи не раде и г. Јово Бајић ће се, ако је поштен и коректан човек, на овом месту извинути др. Горану Комару.“ Г. Јово Бајић је „поштен и коректан човек“, због тога тражи извињење од др Горана Комара и Николе Милованчева што су га ни крива ни дужна оптужили за плагијат. Управо ових дана вратио сам се свом раду „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, планирам да га, ако Бог дâ, у нешто измењеном и допуњеном облику, уврстим у једну књигу. Београд, 24. фебруар 2018. Јово Бајић, новинар, Београд НЕИСТИНЕ КОЈЕ СУ ДР ГОРАН КОМАР И НИКОЛА МИЛОВАНЧЕВ НА САЈТУ „ВИДОВДАН“ ИЗНЕЛИ О ЈОВИ БАЈИЋУ • Goran Komar 10. фебруара 2018. at 05:43 Postovano Uredništvo. Autor teksta je na više mjesta pomenuo moj autorski tekst – članak u listu „Glas Trebinja“ objavivši i tri moje fotografije sa lokaliteta u Duvnu. Nigdje, medjutim, autor ne pominje moje ime kao autora članka u pomenutom listu kao da je prokuženo. O čemu se ovdje radi? Da li je ovakav postupak neobičan Uredništvu sajta? Kako je moguće da niste primjetili? Ja u Duvno nisam odlazio turistički niti iz sporta. Nije mi bila namjera da pišem naučnu studiju o Labostinu, već da iznova ukažem i podsjetim na srpski manastir. Hoće li g. Bajić izbrisati moje autorstvo na monografiji ćiriličkih spomenija Glamoča? Insistiram na objavljivanju komentara i pozivam se na pozitivno zakonodavstvo u oblasti medija i izdavaštva. dr Goran Komar • Никола Милованчев 10. фебруара 2018. at 21:18 Занимљив чланак о историји западне Херцеговине, српском народу и нашој цркви који су тамо битисали. На жалост, неке од кључних ствари – фотографије и наводи – пренесене су из туђег рада, из научног рада др. Горана Комара а при томе је прећутано име аутора, др Горана Комара, великог прегаоца. То коректни људи не раде и г. Јово Бајић ће се, ако је поштен и коректан човек, на овом месту извинути др. Горану Комару.
Odgovor Jove Bajića, , 26.2.2018. 0:00:00
Из одговора г. Јове Бајића је очито да је дошло, до тога да су, при редакцијском уређивању чланка објављеног на порталу, тексту г. Бајића додане фотографије из каснијег чланка г. Комара о истој теми. Тако је настала забуна и сумња за коју се извињавам г. Бајићу. Жао ми је тим више јер се г. Бајић бори и пише о темама значајним за наш народ, о подручју троугла Дувно – Купрес – Гламоч и надам се да ће са тим радом успешно наставити. Скрећем пажњу да су то били рубни, гранични предели српске краљевине и да је још 840. године, у време Сабора у Дувну, овај град припадао Србији. Некад то није било спорно чак ни за хрватске историчаре, нпр. за Ивана Каталинића у његовој „Историји Далмације (“ La storia della Dalmazia“, том II, Задар 1835., стр. 221.
Никола Милованчев, , 26.2.2018. 0:00:00
Пренели смо овај текст на сајт Видовдан. Затим је уследио следећи коментар: Postovano Uredništvo. Autor teksta je na više mjesta pomenuo moj autorski tekst – članak u listu „Glas Trebinja“ objavivši i tri moje fotografije sa lokaliteta u Duvnu. Nigdje, medjutim, autor ne pominje moje ime kao autora članka u pomenutom listu kao da je prokuženo. O čemu se ovdje radi? Da li je ovakav postupak neobičan Uredništvu sajta? Kako je moguće da niste primjetili? Ja u Duvno nisam odlazio turistički niti iz sporta. Nije mi bila namjera da pišem naučnu studiju o Labostinu, već da iznova ukažem i podsjetim na srpski manastir. Hoće li g. Bajić izbrisati moje autorstvo na monografiji ćiriličkih spomenija Glamoča? Insistiram na objavljivanju komentara i pozivam se na pozitivno zakonodavstvo u oblasti medija i izdavaštva. dr Goran Komar
Жељко, Србија, 10.2.2018. 0:00:00

Facebook comments

Stories from the same category:


THE LATEST STORIES::

Peace from God! Christ is Born!, 5.1.2008. 23:00:00
Christ is Risen!, 26.4.2008. 22:00:00
Happy St.John's day (slava), 19.1.2007. 23:00:00
Happy New Year, 11.1.2007. 23:00:00
Christ is Born - Glorify Him!, 5.1.2007. 23:00:00
RS: New government, 27.7.2010. 6:42:14
Happy St Archangel's day (slava) , 17.11.2006. 23:00:00

Ovaj sajt je posvećen narodu krašnog kraja i kamenjara koji je kroz vijekove uspio ostati i opstati na ovim prostorima, očuvati svoju vjeru, svoje običaje i tradiciju, ali u dalekom svijetu mnogih ima kojima za rodnim selom srce pate, i koji u Malovan često požele da se vrate, da slobodno udahnu čari Malovanjskih lijepih gora i mirisa njegovog cvjetnog polja, snage bure s Malovana, vidjeti stada nebrojena, konje vrane nesedlane ravnim Kupreškim poljem razigrane, kosce dične gdje zelenu travu kose, i ostaje nam samo da u mislima često tamo odemo sada, ali tamo sada tišina se rasula svuda.
Ostalo nam usamljeno samo, naše selo, naša rodna gruda, i pitamo se dal izlazi nad Malovanom sunce i dal su jutra kao nekad ista. Pamtićemo zauvijek Malovan svoje selo, Milač rijeku bistru i studenu i Malovan portal koji gaji i čuva naš Malovan uspomenu.

© Copyright © 2006-2015. Malovan na Internetu    Web design: Kreativnije.com