Вукан Јањкића Дувњак, шалџија каковог на далеко од Малована није било, рођен је давне 1914. године у Доњем Маловану а умро 2006. године такође у свом Маловану. У своје 92 године живота преживио је ни мање ни више него три рата. Лулу пушио дуги низ година, због тога су га неки звали и лулаш.

Вукан Јањкића Дувњак, у Маловану познатији као Вукан Мандин
22.10.2016.

Вукан Јањкића Дувњак, шалџија каковог  на далеко од Малована није било, рођен је давне 1914. године у Доњем Маловану а умро 2006. године, такође у свом Маловану. У своје 92 године живота преживио је ни мање ни више него три рата, таман када је рођен 1914. године започе Први свјетски, или како су га звали велики рат, само што Вукан мало стаса започе Други свјетски рат и опет  у проблемима, није му пријао рат, а коме јесте у том рату се држао девизе „Нит ћу Тити нити Дражи, већ у шуму па ме тражи“, заврши и тај рат Вукан се опет мало скући стече нешто имовине када оно опет рат нападнуше Малован, опет у избјеглиштво, али ко га је питао. Два пута се женио, а шташ судбина таква, први пут би ожењен Босиљком Марић, која осамдесетих година прошлог вијека изненада умрије, а пошто није имао дјеце и било кога да га у послу замијени и помогне, одлучи да се поново ожени, тако и би  ожени се Јелом из Благаја са којом проживи последњи рат, избјеглиштво и поновно повратак у свој Малован.

Без обзира на многе недаће Вукан је био пун духа, увијек се шалио, причао досјетке, препричавао доживљаје и у његовој околино је увијек било весело. Неколико његових досјетки описао је и наш Коста Дувњак у својој књизи Хроника купрешког села Доњи Малован, а ради се о томе да је Вукан прешао кондуктера ливањског аутобуса прилком повратка са пијаце из Бугојна. Наиме, једног петка би пуно народа на аутобуској станици у Бугојну те не могне све путнике за Купрес, Малован и даље за Ливно примити, шта ће Вукан, узвртио се треба кући ићи намиривати благо,  па упита кондуктера да га повезе до Малована јер му је отац умро, кондуктер га прими у аутобус и приликом наплаћивања аутобуске карте упита га „Када ти је отац умро“, Вукан одговори има десет година, кондуктер загалами на њега укоравајући га а Вукан рече „Ниси ме питао када ми је отац умро“ кондуктер се насмија и реча да га одавно нико тако није прешао те рече Вукану да ће код њега убудуће у аутобусу увијек имати мјеста само да му се јави. Такође је једне прилике насамарио предсједника општине Купрес чувенога Риљака. Тако Вукан једне вечери сједећи на сред Купреса поред потока Карићевац и чекајући аутобус за Малован загледа се у сијалицу која се одсијавала у потоку, у том тренутку наиђе предсједник Риљак којега је добро познавао па упита Вукана, „Болан Вукане што си се загледао у тај поток“ Вукан ко из топа одговори „Е мој предсједниче гледам како је липо ово свјетло, па се мислим да вама у Купресу, остане ова сијалица у води а да нама у Малован дате ону бандеру“. Риљак се без ријечи окрену и оде. Једне прилике Стеван Ђућков покуша да уђе у свој свињац  на Ђућковој коси како би  повирио  да ли напредују  рањеници, чим је отврио врата свињца једна свиња из онога мрака крене ка излазу покуша да прође кроз Стеванове ноге, закачи њега тако да је он зајашио свињу али наопаки, пошто се свиња препала почела је да трчи низ Ђићковиу косу носећи Стевана. И тако га носила скроз до Јањкића доца, када је Стеван успио да сјаше са свиње, окретаосе  и понављао ријечи "Само да ме она несрећа није видила", нормално мислећи на Вукана који је убрзо сазнао шта се десило и касније препричавао догађај Стевана са свињом. Многе досјетке сам од Вукана лично слушао, једне прилике чували овце он и један дјечачићи када су сјели да ужинају дјечак из торбе извади букарицу са киселим млијеком на које се ухватио кајмак, а Вукан бацио око на кајмак. Он предложи дјечаку „Дај да ја појидем то труње са млика па ти онда кусај липо било млико“ дјечак пристаде Вукан поједе кајмак а дјечак касније поједе јалово кисело млијеко које се још и просиручи. Било је некада и такозваних лајивих досјетки, једне прилике Вукан исприча како је свекар питао снајку „Јеси ли дала крмцима“, на шта она одговори „Јесам, а јеси ли ти метнуо кравама“, наравно радило се о храњењу стоке. Када је било снимање емисије „Село весело“ Радио Сарајева код водитеља Златка Прленде и Вукан је узео учешће, али није био у форми, испричао је неколико лајивих досјетки које се Прленди нису свидјеле, али Вукан се због тога није насекирао наставио је по своме.

За Вукана је везан и један термин, који старији маловчани и данас знају да употријебе а зове се Макарка. Ово морам мало детаљније објаснити, наиме испод Малована свако јутро је пролазило више аутобуса из Сплита, Ливна, Мостара, Макарске за Загреб, Сарајево, Бања Луку али сви су пролазили раније, једино је аутобус из Макарске за Загреб пролазио око 11 сати и то је био задњи пријеподневни аутобус којим се могло отићи у Купрес и обавити неки посао. Е нешто слично је било и код нас у Маловану у вријеме косидбе у правцу пољене, Дрежнице, Хрбина са својим запрегама са косцима, купилицама, ракталом, касније моторним ручним косилицама кроз наш заселак Јовиће пролазили су Лука Дувњак-Ваванушин, Влад Драгомиров, Милан Лазичића, Слободан Јовин, Шладан и још неки. Једино су  Вукан и његова Босиљка касније кретали због тога што нису имали никога да им помогне у намиривању блага, кидању штале, пословима око варенике, сирењу сирца и док они све то ураде упрегну коње, спреме ужину нису могли раније кренути. Зато је њихов караван назван Макарка, кретао нешто касније по узору на макарски аутобус јер ко би пропустио Вуканову Макарку тај је сигурно до ливаде морао пјешачити и на раменима носити рактало, ужину косцима, воду и све остало што је било потребно. Тако се и дан данас у Маловану помиње Вуканова Макарка.

 

Након овога задњег рата из избјеглиштва у свој Малован, са супругом Јелом из Бања Луке врати се и Вукан, да како рече умре под својим Малованом, тако и би 2006. године умрије Вукан а неколике године касније и Јела. За сахрану, касније и надгробни споменик и све што је потребно побрину се Радивој Радован Дувњак  син од Вуканове стричевке Љепосаве.

Почивај у миру у твоме и нашем Маловану и не брини твоје досјетке се и даље препричавају не само у Маловану него и на сваком мјесту земаљске кугле гдје се помиње Малован и Маловчани.

/Захваљујемо се Пери Дувњаку маловчаку из Линца зато што нам је уступио Вуканову фотографију/

 
Зоран Дувњак

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.
Коментари посјетилаца:

Тренутно нема коментара на овај текст.

Facebook коментари