Свештеници о.Саша и о. Симон Туркић дика и понос купрешког краја

Свештеници о.Саша и о. Смон Туркић, наше горе лист, већ годинама успјешно проповједају вјеру православну и не заборављају родну груду и њене људе.

Објавио: Зоран Дувњак, у категорији Приче из Малована, 12.9.2018. 18:49:32

Већ дужи период ухватим себе у размишљању како то да из оба Малована не упознах нити дођох до информације да постоји неки свештеник, иако се Малован сматрао већински српски село  у неку руку више посвећено српству и православљу него остала српска села са Купрешке висоравни. А с друге стране нека друга села као на примјер Благај, Вуковскко, Равно изњедрише велики број православних свештеника које у последнјих 20-30 година упознах. Да ли су родитељи маловањске дјеце били више опрезни за она времена или су родитељи назови устаничких села били већи визоонари православља или вјерници остављам читаоцу за размишљање.

Захваљујући, прије свега, данашњим достигнућима технике и технологије те друштвеним мрежама сазнах више и упознах два дивна православна свештеника са Купреса, поријеклом из Новог Села о. Сашу и о. Симона Туркића, синове купрешких просвјетних радника Десе и Јанка Туркића. И прије рата познавао сам Јанка као учитеља у основној школи у Растичеву, те ми је излазио у сусрет као младом човјеку, предавачу и професору приликом извођења обуке становништва за не дај боже рата, а такође и у протеклом рату блиско смо сарађивали, дао је живот за оно што данас имамо а то је прије свега слобода и Република Српска. Учитељи Јанко и Деса су одгојили три сина као три бора зелена, не зна се који је љепши, наочитији, стаситији, говорљивији - Јесењина, Сашу и Симона, све имена која се могу повезати са значајним именима руске културе, пјесништва, књижевности. У то вријеме великих турбуленција и превирања у нашем друштву,  Деса и Јанко послаше своја, ни мање ни више него два сина да изучавају православну науку и постану православни свештеници, вјероватно су и тада имали неку визију, а можда је на њихову одлуку имало утицаја то што је њихив давни предак који, је дошао из Црне Горе био свештеник, или можда икона св. Николе, коју је Јанков дид солунац донијео 1918. године. Али нису се покајали, Саша и Симон, након завршене богословије посташе свештеници, један у Америци а други у Њемачкој, проповиједају вјеру православну, (Симон је аутор осам књига) али не заборављају родну груду. Опет посредством друштвених мрежа прије 3-4 године дођох до информације да је свештеник о.Симон за Божић и Нову годину упутио у родни крај два камиона разне робе као хуманитарну помоћ. Затим следеће године обрадоваше дјецу са купрешке висоравни новчаном помоћу, свако дијете са подручја Благаја, Малована, Равног, Вуковска је добило одређену новчану своту коју су браћа Туркић донирали и прикупили од својих пријатеља, познаника, вјерника. Не прође много, опет на друштвеним мрежама прочитах да браћа Туркић планирају на купрешкој висоравни поставити крст као захвалност свим православним Србима страдалим у ратовима. Не прође много и то се деси постави се крст на Дебелом брду изнад Новог Села, био сам присутан на освећењу крста, бијаше то 26. јула 2015. године, би величанствено нема шта. Након тога сваке године крајем јула сада већ традиционално одржава се збор и парастос свим погинулим Србима код крста, прије тога литургија и храму св. Тројице у Новом Селу, Купрес РС. Ове године збор код  крста браћа Туркић организоваше још богатије и свечаније, након литургије у храму у Новом Селу крену литија, (кажу историјска, први пут ван дворишта храма) од храма у Новом Селу до крста на Дебелом брду, затим након парастоса, надметање у скоку у да, бацању камена с рамена, литерарни радови купрешких ђака, Бога ми бијаше и ручак и пиће послије парастоса (за око 120 душа) и награде за најбоље, а све  обезбједише браћа Туркић и њихови пријатељи свештеници. Имао сам задовољство да се упознам и дружим са браћом Туркић и њиховим пријатељима свештеницима. Ове године поред њих на Купресу су били и свештеник о. Радић професор на Православној богословији у Београду наше горе лист, родом из Бућоваче већ традиционално долази на парастос и збор код крста, о. Вујасиновић родом из Бања Луке, о. Бране Бијелић родом из Которвароша,  свештеник такође у Њемачкој, о. Марјанац поријеклом из нама братског Јања, о. Митар Керлец из Бабића, о. Славиша и о. Марко као домаћини увијек на услузи.

Јанкови и Десини синови ни једног тренутка не мирују, на сваки начин су укључени да дају допринос опстанку, и остаснку нашега народа на овој суровој али нама драгој висоравни, тако су, поред наведеног, новчаним прилозима помогли обнову храма у Равном, Вуковску, храму у Бабићма и за божићну печеницу такође у Бабићима на Јанјској висоравни, Горњем Маловану  обновљени споменик жртавама фашистичког терора 1941-1945, Спомен плочу страдалим становницима Доњег Малована у протеклом рату, обнови дома културе у Бућовачи, стипендирају неколико студената родом са Купреса, а већ је у току прикупљање новчаних средстава за дјецу купрешке висоравни како би им се уручили поклони за предстојећи Божић и Нову годину.

Ово су само неки мали детаљи који су мени познати колико су браћа Туркић привржени родном крају, његовим људима, обичајима, локалитетима, колико чезну за родним крајем и воле како њега тако  и његове људе. А то потвђује и податак да сваке године па и овога љета 2018. године своју  дјецу воде у наша српска  села,  јер да „они наставе ђе смо ми стали“ како једно мрече о. Саша.

Неко ће рећи "Какве он везе имају са Малованом", е па имају, њихова прабаба по мајци је Марићуша из Малована, звали је Била, вјероватно је од Биланчевих. Мали је локалитет Малован, Купрес... а ми смо толико испреплетени родбински.

 

 

 

 
 

Директорица Kaspersky Laba Илијана Ваван

Директорица Kaspersky Laba Илијана Ваван Sarajka Ilijana Vavan, direktorica kompanije Kaspersky Lab za Evropu, vratila se u svoj grad kako bi podržala profesionalni košarkaški kamp Professional basketball Camp Kaspersky Sarajevo 2018. Tu priliku smo iskoristili kako bismo razgovarali o njenoj impresivnoj karijeri, kompaniji i poslu kojim se bavi, korisnim i štetnim stranama interneta, kampu koji je podržala, kao i o onome što budućnost donosi kada je riječ o internetu.
D. B./Klix.ba, 30.8.2018. 22:34:47 Детаљније

Текстови из исте категорије:

Јеремија Кикића, 27.10.2018. 17:53:29
Momo Milojkov-Bećar, 12.1.2016. 17:16:25

НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com