МАЛОВЧАК ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА

Најстарији Маловчак, за шта постоје опипљиви докази, живео је у праисторијско време, средином првог дела бронзаног доба, пре 3500 година. Почивао је у миру под великим тумулом на Пустопољу, недалеко од данашњег Доњег Малована, онако како су га сахранили и гроб му обележили његови саплеменици о којима се мало зна. Пролазиле су године, векови и хиљадлећа, све док у лето 1984. године није нарушен његов мир.

Објавио: Јово Бајић, у категорији Новости и информације, 30.8.2018. 23:08:06

Најстарији Маловчак, за шта постоје опипљиви докази,  живео је у праисторијско време, средином првог дела бронзаног доба, пре  3500 година. Почивао је у миру под великим тумулом на Пустопољу, недалеко од данашњег Доњег Малована, онако како су га сахранили и гроб му обележили његови саплеменици о којима се мало зна. Пролазиле су године, векови и хиљадлећа,  све док у лето 1984. године није нарушен његов мир.  Тај спокој нарушили су археолози, академик Алојз Бенац, магистар Благоје Говедарица из Центра за балканолошке студије Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине и Душан Никић, директор Завичајног музеја у Ливну. Истраживања тумула на Купрешком пољу финансирала је тадашња југословенска република Босна и Херцеговина. Испод тумула је нађено тело сахрањено  у дрвеном сандуку. Сви ови налази из уступљени су Завичајном музеју у Ливну, а онда су се доспели у музејску збирку самостана Горица код Ливна.

Две године после овог открића 1986, у издању Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, штампана је књига „Праисторијски тумули на Купрешком пољу“ Алојза Бенца у којој су, поред осталог,  детаљно описани и обрађени налази из тулума у Пустопољу, допуњени лабараторијским анализама остатака тела и костију покојника, као и покривке и простирке која се нашла у сандуку. Испитивано је и дрво од кога је рађен сандук. Ове анализе  рађене су у престижним европским научним лабораторијама, чиме је  бар мало осветљен живот људи на Купрешком пољу у бронзаном добу.

Научници су почели да се интересују за купрешке тумуле крајем  деветнаестог века, када је приликом једног пропутовања кроз ове крајеве необичне надгробне хумке уочио  Карло Маршасети.  Пола века касније овим тумулима бавили су се Ђуро Баслер који је покушао да утврди њихов број  и нешто касније Шефик Бешлагић.  Али највећи допринос истраживању оваквог начина сахрањивања покојника дао је Алојз Бенац који је у времену од 1980. до 1984. године истраживао купрешке тумуле.

Према до сада прикупљеним подацима објављеним у стручној литератури на Купрешкој висоравни постоји око двеста тумула,  од тога 51 на Купрешком пољу.  Треба напоменути и то да истраживачи тумула на Купрешкој висији (Маршасети, Баслер, Бешлагић, Бенац) нису обишли цело ово подручје а посебно југоисточне ободе Купрешког, Вуковског и Равањског поља. Остала су неистражена подручја вуковских Лазина, Јавора, Мрачаја и Дубоке која по свом географском положају чине целину са Купрешком висоравни где су, због  бројних извора, пећина и земљишта посебно погодног за ондашњу земљорадњу постојали изузетни услови за живот људи тога доба.

Тако Археолошки лексикон  Босне и Херцеговине бележи да у Гајевинама код Брда  постоје четири тумула, у Горњим Машетима, Отиновцима  и  Горњој   главици у Доњем Маловану - по један, Дворишћима код Звирњаче неколико, Дебељачи код Рилића двадесетак, затим по један тумул на Докановој главици  код Доњег Малована и Жуљевој главици код Горњег Малована. У Вуковском пољу код Љељена  Ђуро Баслер је избројао око стотину  камених тумула, у Кукавицама и Малим машетима код Растичева и на Мухачевој главици код Купреса по један. На Обичевинама код Горњег Малована постоје четири тумула, а у Отиновцима  и Периној главици код Рилића по један. На Пландишту код Горњег Малована уздиже се чак девет надгробника из бронзаног доба, а  код Рилићког моста преко речице Милача, Смиљевачи у Брдима и Спреминој главици код Купреса по један, а на Стрљаници усред Купрешког поља - два. По један тумул регистрован је на Суватној главици у Горњем Маловану, на Турском гробљу у Горавцима, Узур главици код Рилића, Црљеном гробљу у Ботуну и Црном лугу код Горњег Малована.

Прво истраживање купрешких тумула обавио је 1891. године др Карло Маршесети, откопавши два надгробника код Горњег Малована где осим комадића праисторијске керамике, кремена и једног кременог ножића није нашао ништа друго.  Следеће површно истраживање обавио је 1953. године Шефик Бешлагић, који је истраживао један тумул у Дебељачи где такође није било значајнијих археолошких налаза.  На следеће истраживање чекало се све до 1980. године када је Алојз Бенац  те и идуће 1981. године истраживао тумул Доканова главица код Доњег Малована, где  у надгробник кружног облика  пречника 35 метара и висине четири метра  није било ни трага од покојника,  али је на месту где је требало да буде положен покојник нађено доста археолошког материјала, два дрвена бодежа пободено у тло окомито, крхотина керамике где су на некима од њих виђени трагови украшавања, остаци животињских костију и угљевље  што све наводи на помисао да је реч о кенотафу- почасној гробници подигнутој  угледном покојнику који је скончао и сахрањен негде далеко.

Праву светковину  за археолошку  науку која се бави истраживањем праисторије  и  тумула пружио је тумул на Пустопољу на југозападном делу Купрешког поља код Доњег Малована који је Бенац обележио бројем 16.  Велики земљани надгробник такође је био  овалног облика  чији је пречник у правцу исток - запад износио  31, а у правцу север - југ 27,5 метара. Висина насипа земље изнад тла износила је 3,60 метара. У горњем слоју тумула нађено је седам средњевековних гробова.  Горњи хумусни слој овог вештачког брега  био је дебео двадесетак центиметара испод кога је била наслага растресите земље, помешане са песком чија се дебљина кретала од 1,25 до 1,35 метара. Испод тога слоја земље појавила се црвена покорица, повијена на крајевима и спојена са тлом, дебљине неколико центиметара испод кога је уследио слој влажне земље испод које се на дубини од 1,6 до 1,8 метара појавила друга покорица, онда такође слој влажне земље. На дубини  од око два метра јавила и трећа покорица чији су крајеви  такође били повијени и спојени са тлом.  Тек испод те треће црвенкасте коре биле су наслаге бусења и маховине.  На дубини од 2,15 до 2,45 метара у централном делу тумула ископани су врхови окомито постављених дирека, где су нађени остаци дрвеног, изузетно добро обрађеног плазника саоница.

Када су скинути сви вештачки нанесени слојеви  тумула, на дубини од 3,5 метара наишло се на некопану здравицу  на којој  је, у пречнику од 7 до 7,5  метара био нанесен слој   иловаче, дебео око 2,5 центиметара, добро набијен у тло. Крајеви ове кружне подлоге спајали су се са три овална црвена слоја.  На ту иловачу постављен је дрвени сандук чије су бочне даске биле дуге 1,70, а широке пола метара. Подне и покровне даске биле су нешто веће - дужина им је износила 1,75, а  ширина 1,80 метара, док је дужина чеоних дасака износила 1,05 метара, а ширина 40  центиметара. Ивице горњих покровних дасака биле су попут стрехе повијене надоле.  Сандук је, највероватније био израђен од једне врсте бреста познатог под називом  “вез”  који је растао пре 3660 година него што је откопан испод тумула.  Мајстори који су пре 3500  година израдили овај сандук  бронзаним алаткама без иједног бронзаног ексера показали су велико умеће и вештину приликом уклапања дасака.  На дну сандука била је распрострта кожа неке животиње на којој се делимично сачувала длака.  На ту кожу положен је у згрченом ставу потпуно наг мртвац, без икаквог накита на себи. Антрополошком анализом утврђено је да је то био мушкарац, стар око 60 година, висок око 170 центиметара, на вилици се сачувао чак и део коже са длакама браде.  Глава му је била окренута југоистоку, а шака десне руке постављена испод главе, а лева изнад лобање, док су му обе ноге биле паралелно згрчене.  Покојник је био прекривен, практично умотан , у тканину дугу 2, а широку  1,70  метара. која је уједно својим крајевима прекрила цело дно сандука. Покривач је био изаткан од одабраних првокласних вунених влакана, а при његовој изради коришћене су четири технике ткања које се и данас примењују.  У сандуку није било гробних прилога.

Сандук је био учвршћен на особит начин. Са обе бочне стране била су пободена по три дирека у која су углављене по три пречке које су ишле преко његове горње стране, а имале су намену да учврсте сандук да  се не растави и не распадне под теретом  касније нанесене земље.  Сандук је затим прекривен великом наслагом траве под називом ланак познате по томе што се од ње праве нека токсична средства. Ланак је пажљиво увијен око сандука, а посебно око пречки и дирека који га учвршћују, а онда је у пречнику од  5,5 метара овом биљком застрт  простор око сандука у центру тумула.  Преко ланка је била нанесена маховина, бусење и слојеви земље.

Захваљујући управо таквом поступку сахрањивања могао се сачувати и сандук и његов садржај и травната простирка изнад њега. Три коре од црвене земље повијене и спојене са дебелом кором од иловаче, постављене испод сандука, створили су посебне микроклиматске услове, сталну влагу и температуру.  Сам сандук био је натопљен чистом водом у којој је сав био огрезао, а  захваљујући овом својеврсном заштитном звонy могао се и сачувати заједно са покојником, његовом простирком и покривком.

Неоспорно је да је у овом тумулу у Пустопољу био сахрањен родовски првак  који је у свом роду морао имати велики углед због чега је  и уложен толики труд да му се гроб обележи на тај начин. Захваљујући таквој сахрани, његови саплеменици су оставили поруку о себи нараштајима који су дошли после три и по хиљаде година. Из те поруке, судећи по начину израде сандука, тканини којом је покривен покојник, и начину  сахрањивања и подизања тумула може се закључити да су они, за оно доба, били на завидном техничком нивоу.

Племенски првак, сахрањен у Пустопољу морао је живети на Купрешкој висоравни.

Јово Бајић

 

1 Алојз Бенац, Праисторијски тумули на Купрешком пољу, Сарјево , 1986, стр 83.
2 Бенац, исто дело, стр. 10 .
3 Баслер, Купрес , 338.
4 Шефик Бешлагић , Купрес ,  средњеовековни надгробни споменици, Сарјево, 1954.
5 Бенац, исто дело, 15 - 16.
6 Археолошки лексикон Б и Х , 2, 12, стр. 169 - 187.
7 Бенац, Праисторијски тумули, 13.
8 Археолошки лексикон, 2, 12, стр . 169 - 187.
9 Бенац, Праисторијски тумули, 10.
10 Исто , 10 -11.
11 Исто, стр. 25.
12 Исто, стр. 27.
13 Исто, 27.
14 Исто , 83 .
15 Исто, 51.
16 Исто , 53 и 95 - 101.
17 Исто, 53.
18 Исто, 54.
19 Исто, 54.
20 Исто, 56.
21 Исто, 56.
22 Исто, 58 - 66.
23 Исто, 92- 93.
24 Исто, 58 .
25 Исто, 66, 92 - 93 .
26 Исто , 65,  85 - 88.
27 Исто, 60.
28 Исто, 60, 92.
29 Исто, 91.
30 Исто, 66 - 64.
31 Исто, 56, 88 - 90.
32 Исто, 56.
33 Исто, 77.
34 Исто,  64, 84.
35 Исто , 83.

 

 
 

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.

Коментари посјетилаца:

Тренутно нема коментара на овај текст.

Facebook коментари

Текстови из исте категорије:


НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com