Страдање Маловчана 1992.

У рану зору 3. априла 1992. године Војска Републике Хрватске и паравојне формације Хрватске демократске заједнице Томиславграда (Дувна) и Ливна заједно са ХОС -ом , паравојним јединицама Хрватске странке права упале су у српско купрешко село Доњи Малован, које се налази на крајњем југозападном делу Купрешке висоравни. Хрватски војници почели су да пуцају, убијају цивиле, а оне, који у општој пометњи нису успели да се извуку и домогну оближње шуме, скупљају на једном месту припремајући их за депортацију.

Објавио: Јово Бајић, у категорији Новости и информације, 3.4.2018. 23:05:04

У рану зору 3. априла 1992. године Војска Републике Хрватске и паравојне формације Хрватске демократске заједнице Томиславграда (Дувна) и Ливна заједно са ХОС -ом , паравојним јединицама Хрватске странке права упале су у српско купрешко село Доњи Малован, које се налази на крајњем југозападном делу Купрешке висоравни. Хрватски војници почели су да пуцају, убијају цивиле, а оне, који у општој пометњи нису успели да се извуку и домогну оближње шуме, скупљају на једном месту припремајући их за депортацију.  Према сведочењу двојице студената Загребачког свеучилишта -- Домогоја Криште и Иве Зрне, војника Студентске бојне „Краљ Томислав”  из Загреба, хрватски војници су без милости убијали цивиле. Њихова тела лежала су на три места: у доњомаловањској православној цркви лежало пет лешева, а мало даље још једна скупина.  Том приликом хрватски војници убили су десет , а ранили двоје цивила. Изводећи их из њихових кућа, неке практично из постеља, Хрвати су у логоре депортовали 93 маловањска цивила. Петорицу од њих су издвојили и упутили у сплитску „Лору”, од тога броја њих двојица --  Душан (Владин) Дувњак (1964) и Нико (Савин) Дувњак (1956) негде су убијени и данас се воде као нестали.  Преостали цивили депортовани су у Стипаниће, село које се налази  на сред Дувањског поља, где је за њих у сеоској школи био припремљен логор у коме су остали месец дана, све док 5. маја нису замењени за хрватске војнике које је Југословенска народна армија и Војска Крајине заробила на ратиштима у Хрватској.   Хрватска војска опљачкала је тада Малован, отерала сељацима стоку, многе куће запалила, оштетила сеоску православну цркву. 

Јово Бајић

 

1 Злочини Војске Републике Хрватске, паравојних формација странке Хрватске демократске заједнице Купреса и Хрватског вијећа обране над српским народом Купрешке висоравни у верско-грађанском рату 1992 - 1995 (Скраћено Злочини Војске Републике Хрватске), саопштење Удружења „Јужна Крајина”, упућено Хашком трибуналу, стр. 4, документација „Јужне Крајине”; Геноцид који је над српским становништвом Купреса извршен од стране војних и паравојних формација Републике Хрватске и Хрвата из Босне и Херцеговине у периоду од 3. априла до 15. маја 1992. године, Савезна Република Југославија, Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународнг права Београд; Документи о ратним злочинима на територији претходне Југославије, 1991 - 1995 Х извештај (скраћено Геноцид над становништвом Купреса), Београд, 2001, стр. 303 - 358; Удружење Срба из Босне и Херцеговине у Србији, Центар за истраживање злочина над српским народом, Српске жртве општине Купрес 1991 - 1995 и починиоци злочина над српским народом, претходни подаци (скраћено Српске жртве општине Купрес), Београд, 1998, стр. 1 - 68

2 М. Четник, Сведочења о масакру Срба код Купреса, 10.

3 Убијени су : Дувњак (Аћима) Владо (1907), Дувњак (Драгутина) Даринка (1935), Дувњак (Симе) Душан (1967), Дувњак (Луке) Маринко (1922), Дувњак (Владе) Милан (1936),  Дувњак (Митра) Милош (1925), Дувњак (Дане) Митар (1940), Дувњак (Милоша) Митар (1967), Дувњак (Симе) Светозар (1962) и Калнић (Петра) Нико (1956).

4 Рањени су старица Љубица Дувњак (1907) и Мирко Дувњак (1930), Списак маловањских Срба које су Хрвати одвели у логор у Стипанићима, сплитску „Лору“ и друге логоре у Хрватској, сачинио Војислав Лугоњић, документација „Јужне Крајине” (Скраћено: Списак маловањских Срба).

5 Злочини Војске Републике Хрватске, 12 - 13; Списак маловањских Срба.

6 Списак маловањских Срба.

 

Текстови из исте категорије:


НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com