И Вуковско прослави Пантелиндан

У храму Благовијести Пресвете Богородице у Кудиљима, Купрес ФБиХ окупи се велики број вјерника поријеклом из Вуковска и Бућоваче, као и њихових пријатеља, кумова из Равног, Малована, Мрачаја, Благаја и других мјеста како би се састали у родном крају, Богу помолили, походили својим корјенима, своме храму, вуковским изворим који наком рата поново потекоше, да обиђу свој пропланак, своје кућиште, згариште, али ипак своје.

Објавио: Зоран Дувњак, у категорији Новости и информације, 15.8.2017 14:43:32

 

Кажу да небо нигдје није тако лијепо као на Купресу, да они бијели облаци нгдје нису тако грандиозни и бијели као овдје, а када се зацрне па крене да тутњи такође јединствени, или само тако ми купрешани мислимо. Љети на Купресу многи похрле родном крају, тако је било и овај пут у Вуковску на традиционални збор за Пантелиндан код храма Благовијести Пресвете Богородице у Кудиљима окупише се Купрешани поријеклом са ових крајева испод планине Радуше. Дођоше у родни крај, својој цркви да се ту Богу помоле, да свијеће упале, обиђу родне стазе, куда су некада као дјеца скакућали, да ослушну зов планине, пјесму шеве, да гледају лет ластавице која се прољетос поново врати као и они у ове крајеве. Дођоше Братићи, Свитлице, Голићи, Јањићи, Јаковљевићи, Малушићи, Марковићи, у свој храм један од најстаријих у Дабробосанској епаркхији и једини који у протеклом несретном рату није порушен, мада је доста девастиран и потребна му је значајна обнова. Дођоше бивши становници, али нема села, све куће и даље девастиране само саме рушевине у Кудиљима, Свитлицама, Марковићим једино мало живота се осјети под Радушом у Бућовачи, тамо има мало живости људи, жена, дјеце, док  на простору око цркве нема становника, нема косаца, купилица, не чује се рика говеда, једино једно стадо оваца и то са подручја Травника један номад којег је пут нанијео у Вуковско и ту се стационирао у љетне дане.

Занимљив детаљ у вези храма Благовијести Пресвете Богородице описао је владика Лаврентије, који је шездесетих година прошлог вијека службовао на подручју купрешке општине и који и данас гају симпатије према овоме нашем крају и његовим људима, а то је показао и на тај начин што је поред  више од 150-торо дјеце из разних крајева Србије и дијаспоре угостио  и  дванаестеро дјеце са купрешке висоравни  у манастру Сокоград код Љубовиј на окупљању "Моба 2017". У својој књизи РУКОВЕТИ СА ЊИВЕ ГОСПОДЊЕ из 2007. године, епоископ Лаврентије на 100 страници пише и о Вуковској цркви: "...Две године након тих насиља прочитам на енглеском језику Извјештај УНПРОФОРА о стању верских овјеката у Босни и Херцеговини. Из њега видим да је црква у Вуковску недирнута. А и веровао сам да ће је Бог сачувати због оне жртве и њубави верника узиданих у њу, као и молитве Пресвете Богородице. Један Хрват из Шујице причао је јеромонаху Арсенију, професору богословије у Сремским Карловцима, како је у време тих сукоба на Купресу, био послат са још двојицом колега да сруше цркву у Вуковску. - Дошли смо -вели- поставили експлозив и дугачак фитиљ. Колега је узео упаљач, али му је рука дрхтала. Зграбио сам ја и покушао. Међутим и мене је обузело неко посебно узбуђење. Онај трећи није ни покушвао. Напустили смо необављеног посла. Тако је црква Благовести Пресвете Богородице у Вуковску, једина на целој Купрешкој висоравни остала нетакнута".

Вуковљани се окупише у завичају и ове године а ако Бог да ето их и догодине такође.

 

 
 

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.

Коментари посјетилаца:

Тренутно нема коментара на овај текст.

Facebook коментари

Текстови из исте категорије:


НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com