Равно село равно ли си, посебно у Илинданске дане

Равно, село на купрешкој висоравни у које се највише Срба вратило након рата. Село посебно оживи љети у Илинданске дане. Тако је било и ове године, када се у њиховом храму окупише равњани Лугоње, Чивчићи, Буквићи, Драгољевићи, Контићи, Бојанићи... као и њихови пријатељи и кумови из Вуковска, Бућоваче, Малована, Благаја, Мрачаја. Службу у храму служише о. Слчавиша и о. Марко уз помоћ Шебез Александра. Овогодишњи кум славе био је Лазо Буквић.

Објавио: Зоран Дувњак, у категорији Новости и информације, 15.8.2017. 13:42:24

 У Илинданске дане лијепо је бити у Равном, селу на купрешкој висоравни у које се највише Срба на Купрес вратило послије рата, посебно младих брачних парова са малом дјецом а не само оних старијих за које се обично каже  да су се вратли у родну груду да би тамо оком чали живот, овдје у Равном је ипак  мало другачије. И предсједник ОВ Купрес ФБиХ је равњак Млађен Павлица који се са својом породицом вратио у Равно на старо огњиште. За славу храма и села сви се посебно припремају јер долази родбина, кумови, пријатељи, припрема се трпеза углавном традиционална јагње на ражњу се окреће пред многим кућама. Али прије свега иде се на молитву у цркву, и ове године пуна црква, дошли равњани са многих страна свијета, планирали одмор да се за Илиндан нађу у Равном, да виде драга лица, да се Богу помоле у свом храму, да обиђу гробља, упале свијеће. Службу у храму поред оца Марка, нешега купрешког пароха служио је и отац Славиша, који је одмах након рата дошао у Бугојно а веома често долазио на Купрес у свим приликама на крштења, вјенчања, славе,  али  и на сахране. У надахнутој бесједи, након молитве о. Славиша се захвали вјерницима што су се у тако великом броју окупили у храму, посебно онима са малом дјечицом јер дјечија граја говори да у селу има живота, весеља, будућности, перспективе. Такође о. Славиша посебно помену купрешке мученике, двојицу светитеља са овога краја Св. Марка  купрешког који настрада у Кожварицама између Бугојна и Купреса те Св. Доброслава Блажевића који је био парох равањски и који је такође у том несретном рату убијен а црква у Равном до темеља срушена. Али храм у Равном се поново из пепела подигао и хвала Богу у њему се врше обреди и окупљају Срби православни, између осталог рече о. Славиша.  За кума славе ове године би изабран Лазо Буквић, али пошто је радни дан он није могао бит присутан, зато његов брат бијаше ту у Равном и представи Лазу кумом, нека им је на здравље и весеље, драги Бог их помогао зато што нису заборавили своју родну груду, своје Равно и његов храм.

И ми који нисмо равњани лијепо смо се осјећали, јер годинама долазимо у Равно за Илиндан, некада смо били и на фудбалским турнирима, некада освјали и неке награде, али све у свему лијепо је било бити у Равном видјети драге људе, пријатеље, школске другове и другарице. Нека вам је равњани срећна слава Св. Пророк Илија, добро се одморите у родном крају јер како кажу најљепше се одмори у родном крају тамо одакле смо портекли, гдје су наши корјени. Видимо се и догодине.

 
 

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.

Коментари посјетилаца:

Тренутно нема коментара на овај текст.

Facebook коментари

Текстови из исте категорије:

Moć prirode-ćud čovjeka, 18.2.2018. 12:33:56

НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Moć prirode-ćud čovjeka, 18.2.2018. 12:33:56

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com