Rođeni beograđanin, porijeklom malovčak zaprosio djevojku na vrhu Malovana

Rođeni beograđanin Dušan Kanlić sin Marka, zvani Baljkušić, peto koljeno Spase-Suše Kanlića, čiji korjeni vuku sa Kanlića kose podno Malovana zaprosio djevojku, lijepu crnogorku Jelenu u zavičaju svojih predaka na vrhu planine Malovan na visini od 1828. metara.

Објавио: Zoran Duvnjak, у категорији Новости и информације, 17.7.2017 21:52:34

Zavičaj, mjesto odakle je neko potekao, čiji su korjeni tu bez obzira gdje živi, radi, školuje se, rađa potomke, se jednostavno voli. Tako je i sa nama malovčanima, neki nas simpatišu, neki nam se dive, neki nas vole, neki su nam zavndni, ali svi jedinstveno volimo naš Malovan. Tako je i sa našim malovčakom rođenim beograđaninom koji odluči da izabranicu srca svoga zaprosi baš tu na vrhu Malovana i da joj na prst stavi vjerenički prsten na 1828. metara nadmorske visine, originalno nema šta. Ima mnogo Malovčana, gotovo svaki, koji vole Malovan o njemu pišu i pričaju, fotografišu razne mikro lokacije, kao što su Pero Markanov, Boro Dakićev, Zjajo, Mekšo, Božo Kolonja, Zarija Kanlić, David Đućkov... i  mnogi drugi, ali nikome ne pade na pamet da izabranicu srca svoga zaprosi kao što to ovoga ljeta 2017. godine (tačnije 22.07.2017. godine) učini naš Kanlić. Ovih dana jula mjeseca sreo sam se sa Dušanom i Jelenom jer mi je bilo veoma simparično i zanimljivo da baš Dušan odabere vrh Malovana kako bi zaprosio ruku i darovao prstenom izabranicu svoga srca. Jelena kaže da nije znala za Dušanove namjere da će  je baš tu zaprositi, iako joj je bilo neobično i pored toga što često planinare, što Dušan toliko insistira na idu na vrh Malovana, jer su na Malovanu jednom već bili. Ali kada su došli na vrh Malovana Dušan je kao pravi džentlmen kleknuo pred kršnu crnogorku tražeći njenu ruku da bude uvijek sa njim i u dobru i u zlu, te kada je Jelena pristala na prst njene desne ruke stavio je prsten gdje su se jedno drugom zakleli na vjernost. Kažu da je bilo veoma vjetrovito dok su se penjali do vrha, ali Dušan je kao iskusni malovčak vodio djevojku zavjetrinom do vrha gdje je naumio da zatraži njenu ruku. Ostala najuža rodbina, koja je trebala biti svjedok toga svečanog trenutka čekala je na u Stržanju na sastavu Malog i Velikog Stržanja gdje su pripremili malu zakusku kako bi zaručnicima čestitali. Zašto baš na Stržanju, zato što je Dušan kao dječak sa svojim roditeljima Markom i Stanicom, te stričevima i njihovom djecom često išao na Stržanj, kada bi iz Beograda dolazili na odmor i Malovan.

Zaista nesvakidašnj i lijep događaj, ovom prilikom čestitamo vjerenicima zaruke u ime svih naših malovčana rasutih po bijelom svijetu. A da ako Bog dragi da  prvo dijete krste u našoj Lazarici u Malovanu.

 
 

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.

Коментари посјетилаца:

Rodjace neka vam bude sretno i dugovjecno
Miroslav Duvnjak, Australija, 29.7.2017 0:00:00
Najljepse zelje i srecu u zivotu zelim.
Slavko Duvnjak, Florida USA, 27.7.2017 0:00:00
Поносна на мог брата од стрица.Увек је волео Малован , разумљиво јер су и Марко и Станица радо боравили у трошној кући бабе Баљкуше.Напомињем да је стрина Србијанка али права маловањска снајка те је тако Душанов гест разумљив. Радује ме и њeгов избор Црногорке. Од Бога им благослов!!!
Ратка, Београд, 26.7.2017 0:00:00

Facebook коментари

Текстови из исте категорије:


НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com