Рађен Митар, маловчак, гуслар, пјесник, живио живот из ината

Још једно лице из Малована, које је дало печат нашем селу Маловану а које ни у ком случају неби требало заборавити а да се не напише бар нешто јесте Митар. Ради се о Митру Рађену сину Пере из Доњег Малована рођеном негдје око 1910. Године као потпуно здраво дјете и кратко вријеме након рођења остаје потпуно слијеп.

Објавио: Зоран Дувњак, у категорији Приче из Малована, 28.5.2016. 10:25:25

 Митрова посебност и карактеристика се огледа у многим стварима, иако слијеп од прве године живота том истом животу се максимално супротставио, a живот га није ни мало мазио. Женио се два пута и оба пута из доњег ливањског поља, прва жена му је била Марија Ненадић, умрла је на породу, иза ње је остала дјевојчица којој су дали име по мајци. Друга жена му је била Смиља Михајло из села Прово са којом је породио троје дјеце, Перу који је нешто након рођења умро, те Митра званог Момчило (дали му име по оцу јер је први син умро па се по традицији давало име оца како би дијете преживјело) и кћерку Бојану.  Радио је послове као и сви мушкарци његовог доба а то значи да је у шуми сјекао дрвеће, код куће цијепао дрва, на ливади косио траву, оштрио косу кованицу и клепао, односно откивао. У шуму је знао отићи сам иако није ни мало видјео, одсјећи дрво, вратити се кући опремити коња ормом и отићи са коњем до одсјеченог дрвета, закачити дрво и довући га кући, након тога распремити коња, испилати дрво и исцјепати, а све сам. Да ли је то могуће - јесте свједоци су многи маловчани а и писац ових редова не једном је то гледао. Митар је поред свакодневних сеоских послова радио и друге много суптилније послове, писао је пјесме, како писао када не види, он је пјесме смишљао и урезивао у своју меморију до краја живота а уз гусле пјевао те исте пјесме.

Славарицу која се у свакој кући и Маловану читала за славу знао је Митар напамет, не само славарицу него и пригодну причу за ломљење славског колача у нашој кући сваке године за Мратиндан Митар је читао славу и ломио славски колач јер је био наш кршњак иначе ујак од моје мајке.

Често је сам одлазио, док му дјеца нису одрасла до Купреса, Шујице, Ливна, Дувна, Бугојна, а до самог магистралног пута Купрес-Ливно морао је пјешачити око 2 км кроз шуму преко локалитета Малињак до гостионе на Стржању коју је дуго година држао Марић Тривун такође маловчак.

Знао је много људи не само из Малована него из Купреса и купрешких села, Шујице, Ливна Дувна и кога је једном чуо и након неколико година када би га поново срео препознао би га по гласу и запамтио име. Био је страшно интелигентан мада се о коефицијенту интелигенције тада мало и знало и причало али по томе колико је пјесама знао напамет, прича и других текстова које би му неко само једном прочитао или испричамо Митар би запамтио.

Митар је био велики вјерник, православац, иакоје живио у вријеме када се о вјероисповјести углавном шапутало, он је све постове редовно постио, ниједан  до самог краја живота није пропустио а живио је до 1985. године.

Ми дјеца често смо сједили поред њега а он нам је причао разне приче које му је раније неко испричао или прочитао. Много пута нам је причао о Великом Стржању старом Римском и средњевјековном граду у близини на нашега Малована и легендама везаним за Стржањ.Затим нам је причао како су његови преци дошли у Малован, један брат остао ту а други продужио на подручје данашње општине Шипово, Јањску висораван, досељавању Дувњака и других племена у Малован као и многе друге приче.

Умро је негдје у децембру 1985. године у родном Маловану гдје је и сахрањен.  Иза Митра је остало насњдника, дјеце унучади а и праунучади, а једино његова кућа је из протеклог рата остала у доста добром стању у засеоку Јовића крај у Доњем Маловану и још увијек пркоси времену.

 
 

Јеремија Кикића

Јеремија Кикића Често себе ухватим у размишљању о Маловану, маловчанима тако на ред дође да нешто напишем о Јеремији Дувњаку из рода Кикића, односно како да од заборава отргнем још једног маловчака и многе досјетке кoје су годинама препричаване, како у Другом свјетском рату тако и поратним периоду. Његова девиза у једном раздобљу живота била је: Нит ћу Тити нит ћу Дражи већ у шуму па ме тражи.
Зоран Дувњак, 27.10.2018. 17:53:29 Детаљније

Свештеници о.Саша и о. Симон Туркић дика и понос купрешког краја

Свештеници о.Саша и о. Симон Туркић дика и понос купрешког краја Свештеници о.Саша и о. Смон Туркић, наше горе лист, већ годинама успјешно проповједају вјеру православну и не заборављају родну груду и њене људе.
Зоран Дувњак, 12.9.2018. 18:49:32 Детаљније

Вукан Јањкића Дувњак, у Маловану познатији као Вукан Мандин

Вукан Јањкића Дувњак, у Маловану познатији као Вукан Мандин Вукан Јањкића Дувњак, шалџија каковог на далеко од Малована није било, рођен је давне 1914. године у Доњем Маловану а умро 2006. године такође у свом Маловану. У своје 92 године живота преживио је ни мање ни више него три рата. Лулу пушио дуги низ година, због тога су га неки звали и лулаш.
Зоран Дувњак, 22.10.2016. 17:38:15 Детаљније

Рађен Митар, маловчак, гуслар, пјесник, живио живот из ината

Рађен Митар, маловчак, гуслар, пјесник, живио живот из ината Још једно лице из Малована, које је дало печат нашем селу Маловану а које ни у ком случају неби требало заборавити а да се не напише бар нешто јесте Митар. Ради се о Митру Рађену сину Пере из Доњег Малована рођеном негдје око 1910. Године као потпуно здраво дјете и кратко вријеме након рођења остаје потпуно слијеп.
Зоран Дувњак, 28.5.2016. 10:25:25 Детаљније

Марић Тривун маловчак великог срца

Марић Тривун маловчак великог срца Још једно лице из Mалована које се ни по коју цијену не смије заборавити а памте га многи по доброти и срцу које имао велико као Малован о њему се препричавало по свим републикама бивше нам земље Југославије а ради се о Марић Тривуну званом Тришко, који је рођен у засеоку Марића Долина, Доњи Малован а већи дио свога живота је провео на Стржању гдје је држао на далеко чувену и у то вријем најпознатију кафану „Одмор“.
Зоран Дувњак, 22.1.2016. 14:39:44 Детаљније

Текстови из исте категорије:

Јеремија Кикића, 27.10.2018. 17:53:29
Momo Milojkov-Bećar, 12.1.2016. 17:16:25

Најновије на сајту:

Јеремија Кикића, 27.10.2018. 17:53:29
15. Kупрешки сабор, 20.10.2018. 8:23:05

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com