Рађен Митар, маловчак, гуслар, пјесник, живио живот из ината

Још једно лице из Малована, које је дало печат нашем селу Маловану а које ни у ком случају неби требало заборавити а да се не напише бар нешто јесте Митар. Ради се о Митру Рађену сину Пере из Доњег Малована рођеном негдје око 1910. Године као потпуно здраво дјете и кратко вријеме након рођења остаје потпуно слијеп.

Објавио: Зоран Дувњак, у категорији Приче из Малована, 28.5.2016. 10:25:25

 Митрова посебност и карактеристика се огледа у многим стварима, иако слијеп од прве године живота том истом животу се максимално супротставио, a живот га није ни мало мазио. Женио се два пута и оба пута из доњег ливањског поља, прва жена му је била Марија Ненадић, умрла је на породу, иза ње је остала дјевојчица којој су дали име по мајци. Друга жена му је била Смиља Михајло из села Прово са којом је породио троје дјеце, Перу који је нешто након рођења умро, те Митра званог Момчило (дали му име по оцу јер је први син умро па се по традицији давало име оца како би дијете преживјело) и кћерку Бојану.  Радио је послове као и сви мушкарци његовог доба а то значи да је у шуми сјекао дрвеће, код куће цијепао дрва, на ливади косио траву, оштрио косу кованицу и клепао, односно откивао. У шуму је знао отићи сам иако није ни мало видјео, одсјећи дрво, вратити се кући опремити коња ормом и отићи са коњем до одсјеченог дрвета, закачити дрво и довући га кући, након тога распремити коња, испилати дрво и исцјепати, а све сам. Да ли је то могуће - јесте свједоци су многи маловчани а и писац ових редова не једном је то гледао. Митар је поред свакодневних сеоских послова радио и друге много суптилније послове, писао је пјесме, како писао када не види, он је пјесме смишљао и урезивао у своју меморију до краја живота а уз гусле пјевао те исте пјесме.

Славарицу која се у свакој кући и Маловану читала за славу знао је Митар напамет, не само славарицу него и пригодну причу за ломљење славског колача у нашој кући сваке године за Мратиндан Митар је читао славу и ломио славски колач јер је био наш кршњак иначе ујак од моје мајке.

Често је сам одлазио, док му дјеца нису одрасла до Купреса, Шујице, Ливна, Дувна, Бугојна, а до самог магистралног пута Купрес-Ливно морао је пјешачити око 2 км кроз шуму преко локалитета Малињак до гостионе на Стржању коју је дуго година држао Марић Тривун такође маловчак.

Знао је много људи не само из Малована него из Купреса и купрешких села, Шујице, Ливна Дувна и кога је једном чуо и након неколико година када би га поново срео препознао би га по гласу и запамтио име. Био је страшно интелигентан мада се о коефицијенту интелигенције тада мало и знало и причало али по томе колико је пјесама знао напамет, прича и других текстова које би му неко само једном прочитао или испричамо Митар би запамтио.

Митар је био велики вјерник, православац, иакоје живио у вријеме када се о вјероисповјести углавном шапутало, он је све постове редовно постио, ниједан  до самог краја живота није пропустио а живио је до 1985. године.

Ми дјеца често смо сједили поред њега а он нам је причао разне приче које му је раније неко испричао или прочитао. Много пута нам је причао о Великом Стржању старом Римском и средњевјековном граду у близини на нашега Малована и легендама везаним за Стржањ.Затим нам је причао како су његови преци дошли у Малован, један брат остао ту а други продужио на подручје данашње општине Шипово, Јањску висораван, досељавању Дувњака и других племена у Малован као и многе друге приче.

Умро је негдје у децембру 1985. године у родном Маловану гдје је и сахрањен.  Иза Митра је остало насњдника, дјеце унучади а и праунучади, а једино његова кућа је из протеклог рата остала у доста добром стању у засеоку Јовића крај у Доњем Маловану и још увијек пркоси времену.

 
 

Momo Milojkov-Bećar

Momo Milojkov-Bećar Momo Milojkov zvani Bećar, a pravo ime mu je bilo Dušam Marić, mnoge malovčane da pitamo ko je to i čiji je ne bi znali, a radi se o još jednom poznatom liku ne samo u Malovanu nego, prije svega u Šujici, Kupresu i kupreškim selima kako, pravoslavnim, tako katoličkim i muslimanskim. Oni su ga poznavali po nadimku Bećar dok smo ga mi u Malovanu zvali Momo Milojkov.
Zoran Duvnjak, 12.1.2016. 17:16:25 Детаљније

Маринко Марић маловањски кнез

Маринко Марић маловањски кнез Марић Маринко звани Кнез или Горетић (на овај други надимак се мало и љутио), како су га многи маловчани звали, био је један од најомиљенијих и најпризнатијих људи међу маловчанима а и купрешкој висоравни. Рођен 20-и неке године прошлог вијека, о њему су многе приче испричане, био је шерет, знао се нашалити, али исто тако и помоћи својим комшијама, пријатељима, знанима и незнанима, имао је и кумова више него можда и један маловчак, коме је год требало да се вјенча на брзину Маринко се ту нашао да буде кум, могим дјечацима је баш он био узор. Током дугих зимскик купрешких ноћи када бура дуне и суне, направи сметове велике и по неколико метара, када прекине саобраћај Купрешким пољем код Маринка су многи путници намјерници потражили спас, огријали се, нахранили, напојили, преноћили, и све, нормално, без икакве новчане накнаде, а о изненадним гостима се највише у то вријеме бринула Маринкова маћеха Влајка, коју је он посебно цијенио, више него неки што су пазили рођене мајке.О Маринку је тешко писати а да се нешто не заборави, а био је маловчак, увијек је то истицао и волио је Малован.
Зоран Дувњак, 7.2.2015. 23:00:00 Детаљније

Autobuska linija Kupres-Sarajevo svaki dan u 06,00 sa Momom Bukaricom, Tadijom i Jovicom

Autobuska linija Kupres-Sarajevo svaki dan u 06,00 sa Momom Bukaricom, Tadijom i Jovicom Osamdesetih godina prošlog vijeka mnogi se sa smiješkom na licu prisjećaju i komentarišu bilo neko lijepo vrijeme, najljepše, možda jeste možda nije... Za mene i moju generaciju, odnosno one rođene 50-tih i 60-tih stvarno bijaše lijepo vrijeme. Moja generacija je završila srednju školu 1980. godine i mahom svi upisasmo fakultete, najviše nas u Sarajevu, manje u Banjaluci, Beogradu, Zagrebu, Osijeku. Te ili sljedeće godine, zavisno od toga da li smo išli u JNA, mnogi iz Malovana i krenusmo na studije u Sarajevo, a među njima Anđelka Marić, bila jedan od najboljih učenika u našoj generaciji, Boja Vavan takođe odličan učenik, Jelica Kanlić, Zoran Duvnjak, Mirjana Duvnjak, Bogoljub Duvnjak, Nenad Marić, Rajko Marić je već studirao u Sarajevu kao i Niko Bajilo, dok je Zjajo Milan već završavao, Nikola i Radivoj Duvnjak već završili.
Zoran Duvnjak, 17.1.2015. 23:00:00 Детаљније

Владе-Владица Драгомиров Дувњак, човјек и ловац од главе до пете

Владе-Владица Драгомиров Дувњак, човјек и ловац од главе до пете Дуго размишљам како да од заборава отргнем још једног маловчака за којега многи сматрају да је човјек од посебнне сотре, истиче се многим стварима веома поштен, скроман, доброг срца-широгрудан, а прије свега велики зналац лова дивљих животиња и њихових ћуди а посебно у своје вријеме специјалиста за вукове.
Зоран Дувњак, 16.1.2015. 23:00:00 Детаљније

На гробу Душана Дуде Дувњака изникла јабука

На гробу Душана Дуде Дувњака изникла  јабука На гробу нашег Дуде израсло велико стабло јабуке и на њему велики, лијепи плодови јабука који на јесењем купрешком сунцу почињу да румене. У овом гробљу а и шире нисам чуо да је израсла самоникла јабука на гробу и да је толико нарасла и рађа плодове.
Зоран Дувњак, 5.10.2013. 22:00:00 Детаљније

Текстови из исте категорије:


Најновије на сајту:

Боја Канлић, 28.8.2018. 16:57:46

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com