Stećci na Kupresu (Srednjovjekovni memorijalni spomenici)

Profesor Anđelko Šebez napisao je interesantan tekst o stećcima na Kupresu.

Објавио: prof. Anđelko Šebez, у категорији , 28.2.2016. 8:47:59

https://www.facebook.com/sebez.andjelko/media_set?set=a.242116175939678.1073741833.100004238919717&type=1&_

FriendFriends

 

 

STECCI NA KUPRESU (Srednjovjekovni memorijalni spomenici)

Updated over a year ago

Stecci su srednjovjekovni monolitni kameni spomenici vezani za cijelo podrucje danasnje Bosne i Hercegovine, te dijelove Srbije, Crne Gore i Hrvatske. 
Na osnovu raspolozivih podataka moze se tvrditi da se pojavljuju od druge polovine 12. vijeka, da njihova prva faza traje i kroz 13. vijek, da se intezivno klesu i ukrasavaju u 14. i 15. vijeku. U 16.vijeku ova vrsta umjetnosti postepeno nestaje.
Od 70.000 evidentiranih stecaka na 3.300 lokacija u Bosni i Hercegovini se nalazi oko 60.000, u Hrvatskoj 4.400, Srbiji 4.100 i Crnoj Gori oko 3.500. Osnovne grupe stecaka cini polozeni i uspravni monoliti.
U kupreskom kraju srednjoivjekovni memorijalni spomenici-stecci, predstavljaju izuzetnu i originalnu pojavu svog vremena. Pojava ovih spomenika kao specificnog oblika umjetnickog izrazavanja srednjovjekovne Bosne, posebno bosanske crkve, veoma mnogo privlaci paznju kulturne javnosti. Ime ovih spomenika je novijeg datuma. Vjerovatno je doslo zbog toga sto su oni veliki po dimenzijama, izdaleka uocljivi i postojani-stojecak, stecak. U nekim natpisima na steccima oni se nazivaju "biling" ili "kam" (oznaka za kamen).
Stecci su najvise gradjeni u obliku ploce cija je gornja strana pravougaonik. Ako je takva ploca visoka naziva se sanduk, a ako ima dvostresni krov, kao kuca, naziva se sljemenjakom. Ovo su osnovni oblici stecaka. Medjutim ima jedan mali broj stecaka koji su uspravno postavljeni u obliku krstaca, pa takvi oblici spadaju u tkz. stojece stecke.
Veliki broj sljemenjaka i sanduka imaju postolja. Znatan broj stecaka je ukrasen. Citav ornamentarni sistem i svim nekropolama Bosne pa i kupreskog kraja pokazuje jednu posebnu umjetnicku skolu koja ima svoje principe ukrasavanja i svoj nacin rijesavanja ornamentarnih povrsina.
Nazalost, za sad nije uradjena na ovom podrucju nijedna nekropola za prezentaciju iako mnoge leze u blizinu komunikacija, pa bi se uz malo napora moglo dobiti veci broj atraktivnih tacaka.
Na podrucju kupreskog kraja, za turisticku valorizaciju istice se skupina stecaka-nekropola Ravanjska vrata. Iako po broju spomenika ova nekropola nije najveca, ona je najznacajnija na ovom podrucju. Donja nekropola broji 43, a gornja 25 spomenika.
Plastika je relativno dobro zastupljena. Isticu se monumentalni sarkofazi ukraseni arkadama i figuralnim predstavama. Atraktivan objekat i sam po sebi predstavlja privlacnost za turiste. Ima inzvaredne kvalitete pa uziva prvi stepen zastite. Ova nekropola sa steccima, Ravanjska vrata (Donja i Gornja nekropola), zajedno sa praistorijskom gradinom na uzvisenju Crljenac na kojem je smjestena Gornja nekropola, proglasena je nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (Sluzbeni glasnik BiH, broj 102/11). Praistorijska gradina je vjerovatno iz broncanog doba. Pronadjeni su ostaci suvozida, brojni komadi (ulomci) keramike, kao i povrsinski nalaz.
U 2011. godini nekropola Ravanjska vrata nominovana je na listu svjetske bastine UNESKO-a. 
Nekropola Rasticevski maseti je najveca na podrucju kupreskog kraja. Broji 230 stecaka, a odmah u neporednoj blizini lezi manja skupina od 10 stecaka. Stecci se odlikuju rustikom i relativno bogatom ornamentikom, a pored nekropola prolazi stara rimska cesta "Solarski put", sto jos vise podize kulturno-istorijsku vrijednost ovog spomenika.
Nedaleko od sela Zlosela u Kupreskom polju nalazi se i nekropola Nevino brdo. Ova nekropola broji 77 stecaka poredanih u redove, od kojih su ukrasena samo tri spomenika. I pokraj ove nekropole prolazi poznata stara rimska cesta "Solarski put", koja povezuje dolinu Janja na sjeveru preko Kupreskog i Ravanjskog polja sa dolinom Rame na jugozapadu.
Pored navedene tri nekropole na podrucju Kupresa postoji ukupno 40 nekropola i vise primjeraka izdvojenih spomenika, sa registrovanih 1055 stecaka, veoma bogato ukrasenih raznim reljefima, natpisima i drugim oblicima od izuzetne kulturno-umjetnicke vrijednosti.
Inace, stecci na Kupresu reprezentativna je i najbolje istrazena oblast zapadne Bosne. Kako u ukupnom zbiru, tako i u vecini i pojedinacnih nekropola dominiraju ploce, sanduci su u prosjeku manjih dimenzija, i tek manji broj je sa postoljem, dok je nesrazmjerno malo sljemenika. Ornamentika kupreskih stecaka relativno je bogata i obuhvata tkz. ciste ukrase, socijalne i religiozne simbole, te figuralne predstave: bordure, stilizovan ljiljan, rozete, krst, tordirano uze, ruku sa macem, mac, arkade, djedovski stap, ruke, sidra, turnir, kola, lov, pojedinacne ljudske figure, figure zivotinja, te ostale scene.

 

 

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.

Коментари посјетилаца:

Hvala!
milenko duronjic, , 7.3.2016. 0:00:00
Kopirajte komplet adresu i zalijepite na google ili na facebook ima na profilu prof.Šebeza.
Malovan.net, , 7.3.2016. 0:00:00
Pa teksta nema ili ja ne umijem da ga otvorim, a volio bih ga procitati.
milenko duronjic, antverpen belgija, 6.3.2016. 0:00:00

Facebook коментари

Текстови из исте категорије:


НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Јеремија Кикића, 27.10.2018. 17:53:29
15. Kупрешки сабор, 20.10.2018. 8:23:05

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com