Марић Тривун маловчак великог срца

Још једно лице из Mалована које се ни по коју цијену не смије заборавити а памте га многи по доброти и срцу које имао велико као Малован о њему се препричавало по свим републикама бивше нам земље Југославије а ради се о Марић Тривуну званом Тришко, који је рођен у засеоку Марића Долина, Доњи Малован а већи дио свога живота је провео на Стржању гдје је држао на далеко чувену и у то вријем најпознатију кафану „Одмор“.

Објавио: Зоран Дувњак, у категорији Приче из Малована, 22.1.2016. 14:39:44

Још једно лице из Mалована које се ни по коју цијену не смије заборавити а памте га многи по доброти и срцу које имао велико као Малован о њему се препричавало по свим републикама бивше нам земље Југославије а ради се о Марић Тривуну званом Тришко, који је рођен у засеоку Марића Долина, Доњи Малован а већи дио свога живота је провео на Стржању гдје је држао на далеко чувену и у то вријем најпознатију кафану „Одмор“. На Стржању је у то вријеме поред Тривунове кафане била шумарска кућа, коју су још зваки и касарна у којој је становао понеки шумар и преко пута цестарска кућа гдје је такође становала породица цестара, једно вријеме је становао Мијо Зелен са породицом. Куда год су маловчани путовали полазна и долазна станица је била код Тривуна. Oд породице је имао супругу Стоју, сина Маринка кћери Љиљану-Љиљу и Милицу и мајку Савицу и сестру мислим да се зваше Мирјана. На Стржању су становали он и Стоја и син Маринко, док су кћери, баба и тeта, како су је звали, углавном живјеле у њиховој кући у Марића Долини и баба Савица звана Тодиновка се бринула о домаћинству и спремала дјецу у школу.

Има једна анегдота која се годинама у Маловану препиричавала а односила се на бабу Тодиновку. Наиме, био је један накупац свиња а звао се Мате и имао је надимак Тандара често свраћао код Тривуна. Једне прилике Тривун пошаље Мату да одвезе свиње његовој мајци, када је Мате дошао код бабе нормално назвао Бога ријечима „Помоз Бог Трифунова мајко“, а баба Тодиновка ко из топа одговара „Бог помого тандара, мандара Мате“.

Шта рећи о Тривуну а нешто важно не пропустити, његова кафана је најбоље радила седамдесетих година прошлог вијека, када су сви каравани према Јадранском мору из источних и сјеверних дијелова Југославије пролазили поред Тривунове кафане, ту су одмарали јели, пили, окријепили се, а у дугим зимским данима, када бура пуне и дуне и када нико никуда није могао макнути многи су код Тривуна нашли спас. Сјећам се многих детаља из те кафане, јер сам скупа са још неколико дјечака из Малована тих година као ђак пјешак у школу у Шујицу кретао свако јутро у шест сати а прва станица и окупљање нам је била код Тривуна. Ту би код њега долазили и чекали неки превоз до Шујице, а ако неби ништа било од превоза упућивали би се пјешке. Дочекивали би нас и испраћали Тривун и Стоја у њиховој кафани. И данас се сјећам неких округлих гурабија које су на полици изнад шанка биле концем везане а њихов укус је и до данас остао. Код Тривуна сам научио правилно држати есцајг приликом јела, то јест како се и гдје ставља и држи виљушка, кашика и нож.

Тих година код Тривуна су одмарали готово сви аутобуси који би саобраћали ка мору и од мора, као што су неизбјежни „Босна“ Ливно, „Аутопревоз“ Бања Лука и Мостар, „Аутоподузеће“ Имотски, љети „Војводина“ Нови Саи многи, многи други, да не говоримо о камионџијама из „Шпедиције“ Бугојно којих је тих година било на стотине, па опет „Босна“ Ливно, „Аутопромет“ Сплит, „Аутопревоз“ Чачак... Којим год би аутобусом се ишло из сусједних мјестака ка Маловану говорило би се путујем до Тривуна и сви кондуктери су знали гдје је то без обзира дали се путовало од Сплита, Макарске, Ливна или Сарајева. Многи возачи, који су тутњали друмовима цијеле Југославије најрађе би свраћали код Тривуна на ручак, јер од њега нико и никада није гладан отишао, а о томе је посебно водио рачуна и обавезно је путника намјерника питао „Јеси ли се најио, оћеш ли још, немој гладан отић“ а наплаћивао би наравно једну порцију, без обзира колико је гост појео. Љети би обавезно на менију било на далеко познато јагњеће печење а зими кисели купус са сувим месом. Много је анегдота било и упамћено из Тривунове кафане а и данас се једна препричава и употребљава у многим мјестима а потекла је баш од Тривуна, био је он велики шерет-шаљивджија. Једне прилике један гост му замјери што нема чачкалица на столу када се најео јагњетине коју је Тривун припремио упитавши га: „Што немаш Тривуне Чачкалица“? а он без размишљања одговори „Како ћу имати када не нико враћа чачкалицу, него је однесе“ ту се разлегао огроман смијех и остаде анегдота до дана данашњега.

Некако изненада, умро је релативно млад, тихо на свом Стржању, једно јутро у село стиже вијест умро Тривун, срце није издржало, сви се изненадише, након његове смрти Стоја са дјецом се пресели у њихову кућу у Купрес, кафана једно вријеме није радила. Касније је купио Тихомир Ђорђевић звани Тика и његова Жена Гара, након њих извјесно вријеме кафану су држали Грга и Анђа Чичак из Купреса а послије њих извјесни Миља из Шујице. Данас више нема Тривунове кафана остао само темељ, коров израстао около не може се проћи према Малом Стржању, нема више пјесме, шале, досјетки, печења, киселог купуса са сувим ребрима, гурабија, неки нови шофери пролазе не обазиру се на Стржањ не знају за Тривуниову кафану, нема ни „Босне“ из Ливна, „Шпедиције“ и она се угасила, неко ново вријеме дошло. Они старији маловчани који се вратише у Малован понекад помену да су у Купрес отишли од Тривунове кафане са Стржања, међутим ни они више не могу низ Малињак сићи јер још увијек вребају мине. Али ипак остаде сјећање на једно вријеме, једне добре људе међу којима је био наш Тривун. Почивај у миру испод свога Малована наш Тришо, Триво, Тришко, Тривуне како су те твоји маловчани, шујичани, дувњани, ливњани, сплићани, имоћани, македонци звали.

 
 

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.

Коментари посјетилаца:

Нек си ти жив издрав. Лажно се представљаш и кријеш. Мој Тривун био људина и остао.
Челебић Љиљана, Б. Лука, 3.5.2016. 0:00:00
Da ja zavrsim sa tobom gospodjo Lj. Vi ste prodali kafanu, sta ste uradili sa tim parama ja neznam, kamo sreće da je to tako kao ja sad ne bi pisala ovo sto pišem. Moj je Caca sa najstarijom svojom kćerkom, odnosno mojom sestro iso u Kupres i trazio pare o Stoje. Stoja mu je rekla; -Ja cu prodati njivi i vratiti pare, necu da vas (Trisko) nosi na dusi i kako onda tako i danas. Ja sam radila u Kupresu i bila podstanar, moja majka je pitala Stoju da stanujem kod vas, naravno da ne plaćam, ni to Stoja nije dala. Za DVI godine sto su moji uzgojili stoke a držali smo 30-ak ovaca i 3-4 goveda ostalo je ne naplaćeno.Posebno boli sto je se moja majka najviše napatila oko toga i zato nemogu biti ravnodušna na tvoje komentare.VI NAS NOSITE NA DUSI, jer ja pišem iskreno.Ti piši sta ti pada na pamet, ja sam svoje rekla i vise se ne oglasavan.
Kupreska, Austrija, 6.4.2016. 0:00:00
Господине С. знам да је твоја мајка једина особа која је тражила паре за плаћене јањце. Било је још дугова, јер је мој отац умро изненада а бавио се трговином. Моја мајка је продала кафану и вратила дугове. Многи су и мом оцу остали дужни па заборавили. Бог враћа али нажалост више помаже таквим лажовима.
Љиља, Бања Лука, 24.3.2016. 0:00:00
Nije tačno gospodjo Ljiljo, dobro si ovo smislila ko zna na cijeg cacu misliš, mome je osto duzan tu nema dileme.Pitaj svoju majku ona zna ko je trazio pare kad je pok.Trisko umro. Boze, kazni ga ko laze od nas dvije.
Kupreska, Austrija, 17.3.2016. 0:00:00
Моја господо ваш ћаћа је један од ријетки који је покушао искористит смрт мога оца и два пута наплатити јањце. Није му успјело . ЉИЉА.
Челебић Љиљана., Бања Лука, 13.3.2016. 0:00:00
So ne pises o njegovom postenju, koliko je osto para duzan narodu, međju njima je i moj Caca.To ko biva neznas, sramota, gosta su se moji napatili gajec stoku, otjera i ne plati.
Kupreska, Austria, 2.2.2016. 0:00:00

Facebook коментари

Текстови из исте категорије:

Јеремија Кикића, 27.10.2018. 17:53:29
Momo Milojkov-Bećar, 12.1.2016. 17:16:25

Најновије на сајту:

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com