Владе-Владица Драгомиров Дувњак, човјек и ловац од главе до пете

Дуго размишљам како да од заборава отргнем још једног маловчака за којега многи сматрају да је човјек од посебнне сотре, истиче се многим стварима веома поштен, скроман, доброг срца-широгрудан, а прије свега велики зналац лова дивљих животиња и њихових ћуди а посебно у своје вријеме специјалиста за вукове.

Објавио: Зоран Дувњак, у категорији Приче из Малована, 16.1.2015. 23:00:00

Дуго размишљам како да од заборава отргнем још једног маловчака за којега многи сматрају да је човјек од посебне сотре, истиче се многим стварима веома поштен. Скроман, доброг срца-широгрудан, а прије свега велики зналац лова дивљих животиња и њихових ћуди а посебно у своје вријеме специјалиста за вукове.

Ради се о Дувњак Влади званом Владица, рођеном 1935. године, сину такође познатог, али више шерета и шалџије Драгомира Ђорђића Дувњака. Владе се скупа са својом супругом Јоком званом Шикуша, која је родом од Шикића из Бућоваче и сином Милом након рата међу првима вратио у Малован, на своје огњиште у своје Ђорђића куће испод Бришчића а одмах уз Гргин долац, на своје, шта би друго. Нажалост његов старији син Душан-Дука у несретном претходном рату, чим је прва пукла, би одведен са још шеснаест купрешана и маловчана, никада ни трага ни гласа. Цијели рат Владе је провео у јединици ВРС на првој линји, никада се није пожалио да му је тешко, да је гладан, жедан, никада, такав је наш Владица.

Прије свега велики и страствени ловац а специјалност су му били крвиолочни вукови. Свакога прољећа чим се снијег почме топити Владе би кретао у потрагу за младим вучићима, вучадима како су се код нас звали и имао је великог успјеха, готово сваке године пронашао би макар једно легло а дешавало се да би у једној години пронашао и по неколико легла младих вучића. Једном ми је причао да му је долазио неки новинар из Федерације, да је разговарао са њим на тему лова и вукова и да је Владе израчунао да је у својој дугогодишњој каријери уловио више од стотину вукова, лисица и не зна им се број. Као што је ловио тако је веома често помагао дивљим животињама избављивао из разних замки које су постављали неодговорни и криволовци. Веома често је носио храну срнама посебно у вријеме хладних зима када би снијег нападао и до метар и више дубине тада би се Владе дао у акцију да нахрани немоћне срне које су биле веома рањиве од вукова и других звијери.

Сваку стазу Владе је познавао у нашим крајевима, доста времена је провео у Љубодову испод Осјеченице у Хрбинама гдје су Ђорђићи имали своје катуне-кошаре како  су се код нас звале.

Већ у поодмаклим годинама, доста нарушеног здравља, у својој жалости, Владе трпи и живи живот, посјетих га прошле 2014. године око Божића, гостопримљив као и увијек, пита „зар би прошо да се не свратиш“. Сврастисмо код њега и његове Шикуше ја и Драшко Курељушић из Благаја поразговарасмо, о свему и свачему присјетисмо се неких људи и љепших дана из нашега села. Питам како су остали повратници у Малован, „а боре се мој Зоране, шташ свак се забавио са својом муком и проблемима, али најжалије ми Стевана Канлића што настрада нике године у Љубиним дочићима од дивљег вепра. Какав је само комшија и човик био покојни Шћеван како смо га звали“.

Одох од Владе, испрати ме и спреми ми један сирац, кажем немој Владе не можете ни ви више сирити сирце као некада, остарли сте, на то вели Владе „нека да се ситиш мене и Шикуше“, ево и сјећам га се све више и више а и овај текст посветих њему, да се не заборави, Владе је заслужио. 

Када је у питању сирац, да мало опишем онима који нису баш упућени ,то је округли тврди сир у типу ливањског сира који се увијек сирио у нашем селу Горњи и Доњи Малован и којега је било у сваком домаћинству, веома квалитетан сир, а  спремао се пријатењима, драгим људима, кумовима као част.

 
 

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.

Коментари посјетилаца:

Тренутно нема коментара на овај текст.

Facebook коментари

Текстови из исте категорије:

Јеремија Кикића, 27.10.2018. 17:53:29
Momo Milojkov-Bećar, 12.1.2016. 17:16:25

НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com