На гробу нашег Дуде израсло велико стабло јабуке и на њему велики, лијепи плодови јабука који на јесењем купрешком сунцу почињу да румене. У овом гробљу а и шире нисам чуо да је израсла самоникла јабука на гробу и да је толико нарасла и рађа плодове.

На гробу Душана Дуде Дувњака изникла  јабука
5.10.2013.

Уочи јесењих задушница 2013. нађох се поново у Малован у гробљу да обиђем гробове својих предака, комшија, оних које сам радо као дијете слушао, сретао, поздрављао се са њима, од многих научио веома битне ствари у животу које су ми биле од драгоцјене важности и које желим пренијети на своје потомке. Дођох на гроб свога дједа Боже Дувњака-Брзице, мога рође Тадије, Симе, Мирка, Савице Бајине, Анђе Лукине,Саве Пржића, Шћевана Канлића, Митра Рађена и многих других Дувњака, Канлића, Рађена и Марића укопаних у нашем горњем гробљу у Доњем  Маловану.

Као што прошли пут у 2011. години, заједно са Стојаном Дувњаком и његовом женом Босом запазих гроб Лазе Дувњака, Јањкића-Лазице, овај пут застадох поред гроба Душана Дувњака званог Дуда-Пржића из Јовића краја и ту ми застаде поглед. На гробу нашег Дуде израсло велико стабло јабуке и на њему велики, лијепи плодови јабука који на јесењем купрешком сунцу почињу да румене. У овом гробљу а и шире нисам чуо да је израсла самоникла јабука на гробу и да је толико нарасла и рађа плодове. Иначе на Купресу је обичај да се на гроб покојника, након укопа обавезно оставља литар ракије, на крст пешкир и вунене чарапе или терлуке и обавезно јабука. То би се углавном остављало да намјерник пролазник попије гутљај ракије и преда покој души умрлом, сиромашни би обично узимали чарапе и пешкир а јабука би углавмом на гробу иструнула. Е од једне такве јабуке на Дудином гробу је изникла велика лијепа јабука која је почела да рађа плодове, иако купрешки крај није познат по воћарству због своје сурове климе. Али на Дудином гробу јесте. Када је јабука изникла давних седамдесетих година прошлог вијека неки су говорили да је Бог дао да Дуди изникне споменик на гробу јер није имао мушких насљедника-синова да подигну споменик, међутим његови наследници, унуци су поред јабуке подигли и надгробни крст.

Иначен на основу књиге Хроника купрешког села Доњи Малован аутора др.Косте Дувњака, Душан Дувњак звани Дуда Пржића је син Марка рођен 1916. а умро 1976. године, имао сина Марка који је још као дијете умро и двије кћерке, Стану била Удата у Рилић за Душана Велемира и има потомке, два сина и кћерку, те Савицу која није удавана, умрла у избјеглиштву 1996. године у Бања Луци гдје је и сахрањена.

За Дуду је било карактеристично да је био веома искрен и поштен, да је живјео сиромашки од свога рада те да је са комшијама био у веома добрим односима. О његовом доброкомшијском односу говори и податак да је окупљање, како омладине тако и старијих било баш пред његовом кућом и звало се Дудино РУНТАЛИШЋЕ. А Предраг Баја Дувњак ми је приповиједао да је актуелна пјесма, приликом изградње цесте кроз наше село била, „Дувњак Душан и Кундића Јозо Миришан их у таћкама возо“, што их је возао није ми познато, вјероватно нека досјетка  или слично, Миришан је мој отац, још жив мораћу га питати да објасни како се неби заборавило.

 
Зоран Дувњак