Вавани поријекло

Нажалост нисмо још наишли на писани докуменат о поријеклу породице Ваван.

Нажалост нисмо још наишли на писани докуменат о поријеклу породице Ваван.

По предању наших прадједова, Вавани су се доселили из околине Врлике, Далмација.  Првобитно су се презивали Савани, али су по доласку у Малован добили презиме Ваван. Има неколико верзија о промјени презимена, али без писаних трагова.

Тачно се зна да су Вавани)Савани) наприје населили Рилић и тамо су остали неколико година. Послије тога су прешли у Горњи Малован. У Маловану су остали до данашњег дана.

Иако су дошли међу посљедњима   у Горњи Малован, Вавани су били далеко најбројнији род у селу. Данас Вавана има скоро на свим континентима. У Европи:Аустрија, Енглеска, Њемачка, Шведска, а у Бившој Југославији скоро у свим Републикама. Вавани су такође населили Аустралију , Америку и Канаду.

У породици Ваван треба мошда напоменути два највећа рода, а  то су  Аџићи и Лазићи. Аџићи су добили надимак по Лази Аџији (1847-1927.г.) , који је био и најбогатији међу становницима Горњег Малована.

Лазићи су добили надимак по Лази, а међу у најбројнијима су „Џинићи“ , који су добилинадимак по  „Џини – Џине“, како су га  маловчани  прозвали због његове физичке снаге и конституције.

Најважнији докуменат о породици Ваван , налази се код Ваван Бојана. Наиме, Бојан је живио и радио у Сарајеву, али је као геометар пуно радио и путовао, па би често свраћао у Малован. Још као младић скупљао је „грађу“ за родослов породице Ваван. Данас је Бојан пензионер и са супругом Јованком живи у Београду.  

„Бојанов родослов“ обухвате све Ваване рођене по мушкој линији.

Тренутно је неколико Вавана укључено у прикупљању породичних података, како би  се наставио  и унапредио „Бојанов родослов“ .

Писани документ

Најстарији писани траг о породици Ваван је клесни крст који се налазина сеоском гробљу у Горнјем Маловану. Данас кад ово пишем, 2010.г. крст је пао али, се још јасно виде слова на крсту „ ОВДЕ ПОЧИВА РАБ БОЖЈИ ЛАЗО ВАВАН РОЂ. 1847 УМРО 1927.Г.“    

Овај надгробни Крст су подигли  „Аџијини“ синови.

Други писани докуменат налазимо у књизи Боривоја Ж Милојевића „ Купрешко, Буковско, Равно и Гламочко поље“.  Као изасланик Српске Академије наука, Милојевић је два пута боравио у  Горњем Маловану и то у јулу 1920. и септембру 1921. године. Милојевић констатује да су „ Вавани (старо презиме Савани) пореклом из Херцеговине. Њихови дедови живели су у Рилићу и одатле су прешли овамо у првој половини 19.века“ 

Овдје ми није јасна једна констатација. Зашто је Милојевић навео да су Вавани поријеклом из Херцеговине? Да ли је у питању нека грешка или је једноставно -чуо погрешну информацију?

Лазо Зјајић је доста прецизно описао Милојевићев боравак у Маловану. Такође знамо технику којом се служио при сакупљанју информација.

Милојевић би свој долазак углавном најавио доста раније. Долазио би код угледнијих и имућнијих људи, а на састанак би долазили углавном старији или „главе“ породица 'домаћини. Тако би један по један износили  своје поријекло, пред свима , да би се избјегла свака сумња у тачност података.

Да ли су наши стари мислили да је Врлика у Херцеговини, нама данас остаје ништа друго него да се вратимо нашем изворном породичном предању.

 

„Бојанов rодослов“

 

Још као студент далеке 1989. године посјетио сам рођака Бојана у Сарајеву. 

Послије ручка, и наравно кад смо још попили коју отворила се тема о порјеклу Вавана. Мислим да је ова тема и данас веома присутна , поготово код нас млађих. 

Ја сам га запиткивао нека питања, али у једном тренутку сам скоро остао без ријечи. На моје запрепаштење , Бојан се устао и донио неколико комада листова А4 формата . изљепљених и тако спојених уздужно.

„Ово ти је наше породично стабло, и наћи се ту“ .  Једноставно нисам могао себи да вјерујем , да у  рукама држим породично стабло нашег рода.

Потом сам га питао како је дошао до тога? А он би је објаснио како је до тога дошао.

Кад би долазио у Малован он би сам или касније са породицом  највише свраћао код Цвије , мога стрица,  за разлику од његовог брата Јована који би долазио код мог покојног оца Светка. Каже да је највише података прикупио од мог покојног деде Стојана званог Поп или Попина. Такође треба напоменути да је Стојан син  Лазин „Аџијин“ ,а да је Аџија (1847-1927), сигуран сам биопрва генерација Вавана рођена у Mаловану. Стојан је рођен 1878. године,  а умро је 1971. године. Значи живио је 93 године. Управо нам то даје самопоуздање у вјеродостојност овог предања. Значи да од 1847. па све до 1971. године  имамо временско раздобље од преко 120 година, али у само  двије генерације, отац Лазо и син Стојан.

Да би потврдио и утемељио ово предање, Бојан је нашао другог саговорника и то Илију , званог  Галу-Галина. Илија је син Цвијин, а унук Аџијин.

Пошто је био млађи од Стојана, Илија је још подробније објаснио порјекло и родослов Вавана.

По избијању вјерско-грђанског рата у Босни и Херцеговини, Бојан је са супругом Јованком и ћеркама Сањом и Илијаном са сарајевског насеља Грбавица  избјегао у Београд, гдје и данас живи. 

У Београду је своје прве избјегличке дане проводио радећи  на плантажама воћа. Он и супруга Јованка су брали воће, од јутра до мрака. Тако је једниом приликом упознао човјека који је избјегао из Далмације.  И кад су се упознали и један гругом представили, овај далматинац је рекао да зна тачно одакле потичу Вавани. Међутим пошто је био крај радног дана, дошли су аутобуси да их развезу кућама. Договорили су се да се поново нађу сутра, али нажалост овај се човјек више није појавио.

„Бојанов родослов“ је написан по мушкој линији. У неким случајевима до данашње генерације залази до деветог кољена.  Иако неки други родови и породице практикују брак већ послије шестог кољена, у Вавана то није био случај. Још се и данас сви рођамо. Значи, још није забиљежен случај склапања брака између младожење и младе, рођеним Ваванима.

 

Долазак у Малован

 

Треба избјегавати произвољне констатације. Пишући о досељавању у Малован, намјерно сам изоставио „хајдуке, убиство бега и сл“ , већ као то неки имају да уобичавају пишући о свом порјеклу.

По казивању деде Стојана „Попа“, ми смо се доселили из околине Врлике, данашња Далмација и презивали смо се Савани. Славили смо светог Луку Лучиндан и до данас нисмо мјењали славу.

Наши стари су прво дошли у Рилић и ту су остали неколико година. Касније су прешли у Горњи Малован и населили се на кметско земљиште католичке породице Вучак.  Такођер треба напоменути да  су Ивази настанили кметско земњиште католичке породице Чолић.  

Зашто Вавани нису остали у Рилићу? Зашто су се одлучили за Горнји Малован?

Да ли су се слагали са тадашњим рилићким бегом?

По доласку из Даламције , били су без игдје ичега. По предању је дошао домаћин са женом и дјецом. Незнамо тачно колико су дјеце имали. Како су били примњени у Рилићу? Ни то незнамо.

Сигурно знамо да су у Маловану били добро примњени и од стране мјештана, првенствено Зјајића, који су ту живјели већ пар стотина година, а и од стране бега Кукавичића.

Затим треба напоменути и географске предности села Малован у односу на нека друга села на Купрешкој висоравни. Село Горњи Малован је заклоњено од вјетрова и то од „буре“ са сјевера и од „југовине“ са јужне стране. 

Са сјевера је   заклоњено мањим узвишењем званим „Брижине“, а са југа или југозапада планином Малован. Са западне стране село је заклоњено планинским ланцем званим Седло и Гола коса.

Испод села је пут који повезује Далмацију са Босном, уствари и данас се још налазе трагови старог „Соларског пута“ којим се превозила со. Овај пут иде преко Стржања, исопд села Г. Малован, и пролазећи кроз купрешко поље , долази до Јања и даље.

Такође испод села тече рјечица Милач, која је од села удаљена свега неколико

стотина метара. Са западне стране налази се пространа висораван Хрбине.

 

Вавани „осамдесетих“ до избијања вјерско+отаџбинског рата 1992.

Малован

1. Ваван Пере Давид (Давид и Стана)

2. Ваван Цвије Перо(Перо и Мара)

3. Ваван Мирка (Мирко, Љепосава и Мирко „Мире“)

4. Ваван Манојле(Манојла и Стана)

5. Ваван Митра(Митар и Тривуна)

6. Ваван Илије Душан(Душан и Радојка)

7. Ваван Стојана Цвијо(Цвијо,Радојка и Смиљана)

8. Ваван Пере Симо (Симо, Јања и Милена).

 

У Купресу су били сљедеће породице

1. Ваван Стојана Светко (Светко, Грозда, Драган и Марко)

2. Ваван Манојле Светко (Светко, Стоја и Љубица)

3. Ваван Митра Мирко (Мирко, Милица,  Владимир и Дарко)

4. Ваван Мирка Митар („Мићо“, Мила, Невенка, Јагода

5. Ваван Митра Драган ( Драган , Милена

6. Ваван Ђоке Нико (Нико, Данило и Димитрије)

7. Ваван Митра Лазо (Лазо, Љубица, Саша и Силвије)

8. Ваван Славка Славко(Славако„Миле“ , Љуба, Немања, Снежана и Бојана).

9. Ваван Симе Радислав (Радислав, ),

10. Ваван Гојка Илија (Илија,Анђа, Биљана, Вида и Данијел)

11. Ваван Давида Лука (Лука, Тања и Мирко)

 

У Бугојну

 

1. Ваван Душана Нико (Нико, Анђелка, Бојан и Срђан)

2. Ваван Митра Маринко (Маринко, Финка, Наталија и Сњежана),

3. Ваван Јела (удовица покојног Мирослава)

4. Ваван Гњатије Момчило (Момчило, Војна, Сергеј и Игњат)

5. Ваван Гњатије Недељко

6. Ваван Гојка Миле (Миле, Десанка, Брижитка и Саша) 

 

 

Сарајево

 

  1. Ваван Бојан (Бојан, Јованка, Сања и Илијана)
  2. Ваван Крстана Драган (Драган

 

Београд

 

 

Нови Сад

 

  1. Ваван Бранка (Бранко и Јања)
  2. Ваван Бранка Ђоко (Ђоко, Гоја, Далиборка и Милица)
  3. Ваван Бранка Младинко (Младинко
  4. Ваван Бранка  Славко (Славко, Горан
  5. Ваван Нiке Павле (ПАвле“пајо“, Ненад и Ивана)
  6. Ваван Нике
  7.  

 

Аустралија

 

  1. Ваван Митра Лазо (Лазо и Стоја)

 

Енглеска

 

  1. Ваван Стојана Момчило (Момчило и Милојка),
  2. Ваван Момчила Милош (Милош, Анита , )
  3. Ваван Стојана Божо (Божо, Јоланда и Давид)
  4. Ваван Боже Славко (Славко, Есра, Наталија и Демир)
  5. Ваван Илије Милутин (Милутин и Анђелија)

 

САД

 

  1. Ваван Митра Димитрије (Димитрије, Лепа, Рада и Нада)
  2. Ваван Манојла Станко (Станко
  3. Ваван Милутина Петар (Петар и Карен)

 

Канада

 

  1. Ваван Митра Драгомир (Драгомир,
  2. Ваван Драгомира

 

Шведска

 

  1. Ваван Анђелко ) Анђелко, Јован

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Текстови из исте категорије:


Најновије на сајту:

Umro Mirko Duvnjak Mirišan, 12.6.2019. 9:18:03

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован у срцу    Web design: Kreativnije.com