Ђајићи – Зјајићи: Поријекло и вријеме појаве на Купресу

Као што се из самога наслова види, овај материјал о поријеклу Зјајића (старо презиме Ђајићи) писан је уз писмо које је аутор упутио католичком свештенику Господину Џаји Опату Мирославу, у циљу доказа господин Џаји и доктору Драгановићу да нису у праву када у својој књизи Са Купрешке Висоравни (изданој 1970. године) хоће да побију констатацију Боривоја Милојевића, изасланика Српске Академије наука, који је 1920. и 1921. године пописао поријекло становништва на Купресу и констатовао да Ђајићи у Г. Маловану потичу из Херцеговине и да су ту од почетка XVII вијека.
Лазо Зјајић, пуковник, 10.8.2010. 12:17:57 Детаљније

Балада „Шуичкиња Мара" или „Грађа за леп српски роман"

Балада „Шуичкиња Мара" или „Грађа за леп српски роман" Два пута у размаку од једне деценије: 1829. и 1838. године, на два поприлично удаљена краја на просторима где је тада живео српски народ, на Космају у Шумадији н у Сињу у Далмацији, Вук Караџић се срео са једним истоветним народим мотивом. Два момка се истовремено заљубљују у једну девојку, а она воли обојицу и не може да се одлучи кога да изабере. Онда све троје налазе решење. Договоре се да се девојка попне на врх планине, а да они остану испод планине и да, кад им девојка да знак, потрче, па ко први стигне до циља — девојка ће бити његова. Трка се трагично завршава. Заљубљена срца двојице младића не успевају да издрже паклени напор трке уз стрмину и падају мртви, један надомак циља, а други на циљу. Ни девојка у том тренутку не може да поднесе несрећу која се неочекивано догодила, а којој је она била узрок, па се истог тренутка убија.
Јово Бајић, 18.7.2010. 22:00:00 Детаљније

Вуковска црква

Вуковска црква Тачно је да је вуковска црква Благовештења Пресвете Богородице, сазидана 1860. године, једна од најстаријих хришћанских богомоља у овом делу Босне, стекла законске услове да буде проглашена за споменик културе и да се о њој брине држава. Ова црква је тај статус заслужила због своје старости, архитектуре и историјског значаја.
Јово Бајић, новинар , 20.7.2006. 15:55:23 Детаљније

НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Боја Канлић, 28.8.2018. 16:57:46
Moć prirode-ćud čovjeka, 18.2.2018. 12:33:56

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com