Школство у Маловану

Основна школа у Маловану је основана 1927. а налазила се на граници Доњег и Горњег Малована,  први учитељ је био је ЉУБОМИР  ЋУЛАФИЋ из Црне Горе, иза њега учитељ је био РАДОМИР ТУЦАКОВИЋ. Иза њега је био МИХАЈЛО ТОПИЋ.  Интересантна је чињеница да је Недјељко Зјајић овог свог учитеља срео у Београду 1995. године и да су се медјусобно препознали  након 56 година..

Основна школа у Маловану је основана 1927. а налазила се на граници Доњег и Горњег Малована,  први учитељ је био је ЉУБОМИР  ЋУЛАФИЋ из Црне Горе, иза њега учитељ је био РАДОМИР ТУЦАКОВИЋ.

Иза њега је био МИХАЈЛО ТОПИЋ.  Интересантна је чињеница да је Недјељко Зјајић овог свог учитеља срео у Београду 1995. године и да су се медјусобно препознали  након 56 година. Учитеља МИЛАНА  БОГДАНОВИЋА, Србина из Лике је Други свјетски рат затекао је у Маловану одакле је побјегао у Сплит, са супругом такође учитељицом.

Послије Милана Богдановића неко вријеме 1941. године учитељ је био ОТОН КОЛЕРА. За њега каже да је носио црну униформу и да је био припадник усташког покрета и да никада није смио спавати у школи, него је на спавање ишао у Ћемалић .

Након Другог  свјетског рата школа је  почела радити 1947. године и да је први послијератни учитељ био ВИТОМИР МИТИЋ. Послије њега су дошла два млада црногорца. Један је имао бркове и  звао се Радомир Бојовић. Кажу да је био велики боем. Плату би попио у року од неколико дана па су му из села жене слале нешто за јело да преживи, учитељи су били школске 1952/53 БАКОВИЋ из Ливна, потом ДРАГО  ИВИЋ, затим је дошао ВЛАДИМИР  МИЛЕТИЋ са којим су дошли и његови родитељи поријеклом из Вршца, послије њега је дошао АДЕМ ЈАХЈЕФЕНДИЋ из Ливна, затим учитељ је био  ЉУБОМИР ЧАЂО, а након њега је био РАДОМИР  БЕЗИМАРЕВИЋ звани Рашо, који је са породицом, супругом Драганом и синовима Драганом и Зораном ту у просторијама школе и живјео. Многи маловчани у то вријеме су женској дјеци давали име Драгана по учитељевој супрузи.

Одласком из Малована Безимаревић се, према неким сазнањима  запослио у Никшићкој пивари. Да ли је још увијек жив незна се. Послије Радомира је дошао МИЛЕНКО  ЛЕКИЋ звани Брко, такође Црногорац. Након њега  долазе двије младе учитељице САВИЦА  ДРАГОЉЕВИЋ и МАРИЦА  СУЧИЋ. Након извјесног времена Сучићка одлази из Малована док је Савица Драгољевић, касније удата Јањић, још дуго радила у школи у Д. Маловану, сада живи у Бања Луци.

Након изградње школе у Доњем Маловану исту су похађали ученици из Доњег Малована и са Стржања.

Дјеца оба Малована у стару школу су ишла све до школске  1972/73. године, док су  ученици  из Горњег Малована још једну годину ишли у стару школу, а учитељ је био  ВЛАДО ВЕЉКО из Благаја.  Он је био учитељ наредне двије  или три године у Г.Маловану. Настава је одржавана у старој шумарској кући код „Анова“.  Та кућа је касније преуређена у једну учионицу и стан за учитеља. Касније је Владу замјенила учитељиц ЉУБИЦА ВАВАН, рођена Дувњак, која још ради као учитељица у С.Купресу, односно Новом Селу.

 
 

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.

Коментари посјетилаца:

POZDRAVLJAM MOG PRVOG UČITELJA DRAGU IVIĆ. JA SAM VOJISLAV DUVNJAK IZ DONJEG MALOVANA SIN MIRIŠANOV RODJEN 1955.GODINE. MOJ PRVI UČITELJ JE BIO DRAGO IVIĆ I OSTAO MI JE U LEPOJ USPOMENI.
VOJISLAV DUVNJAK, ŽABALJ VOJVODINA, 2.12.2011. 0:00:00
Istina je da je moj otac Drago Ivić radio kao mladi učitelj u Malovanu i to su mu bile drage uspomene , on danas živi u Osijeku i često pričamo o tim vremenima , posjedujemo i neke fotografije sa učenicima na kojima smo i ja i moja sestra.Pozdrav iz Osijeka.
Vjekoslav Ivić, Osijek,Hrvatska, 7.11.2011. 0:00:00
lijepo od vas
ja sigurno, šujica, 1.4.2011. 0:00:00
Ако сте Ви Савица Јањић једна од учитељица школе у Маловану, а имате релевантне податке, молимо Вас да нам их уступите, јер видите да желимо стварно стање. Многе ствари су тачне јер и ми смо похађалу школу у Маловану, Ви сте били једно вријеме и сигурно знате онај период када сте Ви били учитељица. Много поздрава и унапријед хвала.
Уредник, -, 29.12.2010. 0:00:00
nista niste dobro napisali
Savica janjic, Banjaluka, 29.12.2010. 0:00:00
nista niste dobro napisali
Savica, Banjaluka, 29.12.2010. 0:00:00
Драги моји, јутрос у Београду сам разговарао са својим оцем Зјајић Недељком (1929) о учитељима у Маловану. Он ми је навео нека имена која до сада нисам запазио и добијене информације хоћу да подијелим са свима који посјећују ову страницу. Наиме по њему иза Љубомира Ћулафића учитељ је био РАДОМИР ТУЦАКОВИЋ. За Радомира се причало да је био организован. То би требало значити да је био члан КПЈ. Иза њега, а прије Милана Богдановића је био МИХАЈЛО ТОПИЋ. Интересантна је чињеница да је мој отац овог свог учитеља срео у Београду 1995. године и да су се међусобно препознали!!! Сусрету и препознавању је присуствовао и мој тетак, а очев зет Лазо Васић Лази ништа није било јасно, јер како схватити да су се препознали након 56 година. Послије Милана Богдановића неко вријеме 1941. године учитељ је био ОТОН КОЛЕРА. За њега каже да је носио црну униформу и да је био припадник усташког покрета и да никада није смио спавати у школи, него је на спавање ишао у Ћамалић. Послије II свјетског рата мој отац каже да је школа почела радити 1947. године и да је први послијератни учитељ био ВИТОМИР МИТИЋ. Послије њега су дошла два млада црногорца. Један је имао бркове и како се мој отац сјећа звао се Радомир Бојовић. Каже да је био велики боем. Плату би попио у року од неколико дана па су му из села жене слале нешто за јело да преживи. Имена другог црногорца се није могао сјетити. За Владу Милетића каже да се оженио из Малована и то Ђикином кћерком. Био је баџе Манојли Вавану, а касније су он и жена му емигрирали у Енглеску па у Америку. И мој отац се сјећа родитеља учитеља Милетића. Каже да су и њих обоје били учитељи. Једном приликом мој дјед Стојан Зјајић их је позвао на ручак и еглену. Све је ишло по реду док се неко из комшилука није на брзину напио и то дружење прекинуо. Отац је спомињао и остале учитеље који су већ набрајани као што је Драго Ивић, Рашо, Чађо, Владо Вељко и друге. Мислим да је уз ова нова имена слика о учитељима пуно комплетнија. Мој отац каже да ће се сигурно сјетити и имана другог младог црногорца па ћемо и њега додати. Ако уз ове празнике будем у прилици покушаћу о овоме попричати са Јовом Деспинића. Мислим да би и он могао навести неки добар податак о наведеној теми. Нека сте живи здрави и весели и нека су вам сретни празници
M3/ COPY, PC, 25.12.2010. 0:00:00
Љубо Ћулафић,први учитељ у маловањској школи, по одласку из Малована био је учитељ у основној школи у Доњем Вуковску (Кудиљи)све до 1939 године. У том периоду у Вуковску је добио два сина, а трећи се родио у Лакташима, гдје је као учитељ радио по одласку из Вуковска. Према казивању мога оца, који га се радо сјећа, предавао му је од првог до четвртог разреда, био је веома строг, али и веома добар, поштен и праведан учитељ. Интересантно је напоменути да му је најстарији син Момо прије двије-три године убијен из користољубља док је пецао на подручју Лакташа, како су објавили локални медији. Иначе синови му живе у Бањој Луци, имају свој бизнис и ради се о веома успјешним људима.
Милан Баштић, Бања Лука, 24.12.2010. 0:00:00
Tačno je da se vodilo računa o redu i redar je bio dužan da pazi na red čak malo i previše i jedva čeko da nekog zapiše.Jednom prilikom vraćajući se iz škole redar je bila Duvnjak Nada (Nikina) a mi smo se iza Marinkove kuće malo više opustili tako da smo skroz napustili red ja Vojin Marić, Boro Marić (blek) Niko Duvnjak i još par kojih se više ne sijećam i odabrali smo za igru streljaštvo, ko će prije kamenom pogoditi čašice na telefonskom stubu (izolatore, koliko se sjećam Blek je bio najuspješniji, ali smo sutradan prijavljeni od redara i od putara pa smo svi dobili po dvanaest šiba po rukama, bolilo je neopisivo ali, što reče Zoran gore u tekst,u nije bilo ljudskih prava ja se ne slažem sad ih nema onda se znalo ko šta smije i može raditi i nemaš pravo žalbe jer se žalila Vojinova mater zbog toga što je udario Vojina, a on je rekao nema problema vodi ga u neku drugu školu gdje neće dobivati šibe po rukama a dok sam ja ovde to je tako. Šibalo se čak i ako nisi naučio neku od "pjesmica".. Leko 23.XII 2o1o
Leko Razboj Privija, Srbac, 23.12.2010. 0:00:00
Из школе се увијек ишло двоје по двоје у реду, а учитељ би одредио једног ученика који би пазио на ред и који би, ако ред није био како треба, обавезно пријавио учитељу. Они који се нису придржавали павила реда редовно би добијали шибе. Тада није било људских права као данас. Сјећам се једне прилике када смо, негдје на канлића њивама, распустили ред и опустили се више него што је требало. У том тренутку је наишао наш учителј Рашо, само је рекао да му се сви јавимо сљедећи дан у школи. Наравно сљедећег дана сви смо добили батине. Никада више нам није пало на памет да ред распустимо прије доласка кући.
З.Дувњак, Бања Лука, 16.12.2010. 0:00:00
Први учитељ у Маловану био је Љубомир Ћулафић из Црне Горе. Првој генерацији уценика припадао мој покојни брат Лазо, родјен 1920 године. Ја сам добио име по првом Малонском учитељу ЉУБОМИР. Како сам добио име за мене итересантна прича. Са њом не бих да оптерећујем друге. Поздрав свима.
Љубомир, НЗ, 9.11.2010. 0:00:00

Facebook коментари

Текстови из исте категорије:


Најновије на сајту:

Јеремија Кикића, 27.10.2018. 17:53:29
15. Kупрешки сабор, 20.10.2018. 8:23:05

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com