Шујичкиња Мара

Пјесму Шујичкиња Мара, једну од најљепших љубавних епских балада забиљежио је Вук Стефановић Караџиц. Објављена је у његовим сабраним дјелима и превођена на све свјетске језике. Пјесмом Шујичкиња Мара 1973. године отворен је 39. Вуков сабор у његовом родном селу Тршићу код Лознице.

Пјесму Шујичкиња Мара, једну од најљепших љубавних епских балада забиљежио је Вук Стефановић Караџиц. Објављена је у његовим сабраним дјелима и превођена на све свјетске језике. Пјесмом Шујичкиња Мара 1973. године отворен је 39. Вуков сабор у његовом родном селу Тршићу код Лознице.

На обронцима планине између два Малована на мањој заравни од вајкада се налазе три гроба која је народна машта опјевала. Тај локалитет се зове Марин под, а ова се пјесма преносила са кољена на кољено у оба Малована, а уз гусле су је пјевали Рађен Митар и Марко Дувњак у Доњем Маловану, а Стојан Зјајић из Горњег Малована без гусала.

Шујичкиња Мара

Овце чува Шујичкиња Мара
од Шујице па до Малована,
с њом пореде два Јакшића млада,
Јакшић Митар и Јакшић Никола.
Оба млада, оба Мари драга,
Мара не зна кога би вољела.
Ил млађега, или старијега.
Тад говори Шујичкиња Мара:
'Ја Бога вам два Јакшића млада,
ајте са мном до воде Беговца,
напијте се лађане водице,
умијте се и Богу молите.
Ја ћу поћи на врх Малована.
Кад ја манем везеном марамом,
ви потецте од воде Беговца.
Ко би први-његова је Мара,
Ко би други везена марама'.
Кад то чуше два Јаксица млада,
тад одоше до воде Беговца,
напише се лађане водице,
умише се и богу молише.
    

Мара оде на врх Малована,
па им ману везеном марамом.
Кад видјела два Јакшића млада,
потрчаше од воде Беговца,
потрчаше горе уз планину.
Са врх стране гледала их Мара,
Јакшићи су пјеном запјенили,
запјенили бјелом и крвавом,
један црче на Марином крилу,
други црче на корак од Маре.
Кад то виђе Шујичкиња Мара,
овако је цура говорила:
'Кад је с мене, нек није ни мене'!
Па узима ноже Јакшићеве,
у срце их себи забадала,
на ножу је срце извадила.
Мртва паде на зелену траву,
Ни жива је земља не дочека.

Народна пјесма

 

НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Памра или шал, 14.12.2016 8:10:22

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com