Приче из Малована

Приче из Малована

 

Momo Milojkov-Bećar

Momo Milojkov-Bećar Momo Milojkov zvani Bećar, a pravo ime mu je bilo Dušam Marić, mnoge malovčane da pitamo ko je to i čiji je ne bi znali, a radi se o još jednom poznatom liku ne samo u Malovanu nego, prije svega u Šujici, Kupresu i kupreškim selima kako, pravoslavnim, tako katoličkim i muslimanskim. Oni su ga poznavali po nadimku Bećar dok smo ga mi u Malovanu zvali Momo Milojkov.
Zoran Duvnjak, 12.1.2016. 17:16:25 Детаљније

Маринко Марић маловањски кнез

Маринко Марић маловањски кнез Марић Маринко звани Кнез или Горетић (на овај други надимак се мало и љутио), како су га многи маловчани звали, био је један од најомиљенијих и најпризнатијих људи међу маловчанима а и купрешкој висоравни. Рођен 20-и неке године прошлог вијека, о њему су многе приче испричане, био је шерет, знао се нашалити, али исто тако и помоћи својим комшијама, пријатељима, знанима и незнанима, имао је и кумова више него можда и један маловчак, коме је год требало да се вјенча на брзину Маринко се ту нашао да буде кум, могим дјечацима је баш он био узор. Током дугих зимскик купрешких ноћи када бура дуне и суне, направи сметове велике и по неколико метара, када прекине саобраћај Купрешким пољем код Маринка су многи путници намјерници потражили спас, огријали се, нахранили, напојили, преноћили, и све, нормално, без икакве новчане накнаде, а о изненадним гостима се највише у то вријеме бринула Маринкова маћеха Влајка, коју је он посебно цијенио, више него неки што су пазили рођене мајке.О Маринку је тешко писати а да се нешто не заборави, а био је маловчак, увијек је то истицао и волио је Малован.
Зоран Дувњак, 7.2.2015. 23:00:00 Детаљније

Autobuska linija Kupres-Sarajevo svaki dan u 06,00 sa Momom Bukaricom, Tadijom i Jovicom

Autobuska linija Kupres-Sarajevo svaki dan u 06,00 sa Momom Bukaricom, Tadijom i Jovicom Osamdesetih godina prošlog vijeka mnogi se sa smiješkom na licu prisjećaju i komentarišu bilo neko lijepo vrijeme, najljepše, možda jeste možda nije... Za mene i moju generaciju, odnosno one rođene 50-tih i 60-tih stvarno bijaše lijepo vrijeme. Moja generacija je završila srednju školu 1980. godine i mahom svi upisasmo fakultete, najviše nas u Sarajevu, manje u Banjaluci, Beogradu, Zagrebu, Osijeku. Te ili sljedeće godine, zavisno od toga da li smo išli u JNA, mnogi iz Malovana i krenusmo na studije u Sarajevo, a među njima Anđelka Marić, bila jedan od najboljih učenika u našoj generaciji, Boja Vavan takođe odličan učenik, Jelica Kanlić, Zoran Duvnjak, Mirjana Duvnjak, Bogoljub Duvnjak, Nenad Marić, Rajko Marić je već studirao u Sarajevu kao i Niko Bajilo, dok je Zjajo Milan već završavao, Nikola i Radivoj Duvnjak već završili.
Zoran Duvnjak, 17.1.2015. 23:00:00 Детаљније

Владе-Владица Драгомиров Дувњак, човјек и ловац од главе до пете

Владе-Владица Драгомиров Дувњак, човјек и ловац од главе до пете Дуго размишљам како да од заборава отргнем још једног маловчака за којега многи сматрају да је човјек од посебнне сотре, истиче се многим стварима веома поштен, скроман, доброг срца-широгрудан, а прије свега велики зналац лова дивљих животиња и њихових ћуди а посебно у своје вријеме специјалиста за вукове.
Зоран Дувњак, 16.1.2015. 23:00:00 Детаљније

На гробу Душана Дуде Дувњака изникла јабука

На гробу Душана Дуде Дувњака изникла  јабука На гробу нашег Дуде израсло велико стабло јабуке и на њему велики, лијепи плодови јабука који на јесењем купрешком сунцу почињу да румене. У овом гробљу а и шире нисам чуо да је израсла самоникла јабука на гробу и да је толико нарасла и рађа плодове.
Зоран Дувњак, 5.10.2013. 22:00:00 Детаљније

НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Боја Канлић, 28.8.2018. 16:57:46

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com