Становништво

У овом дијелу сајта можете сазнати више информацијама о малованским породицама,  одакле потичу, које дијелове Малована насељавају или су насељавали, те које славе обиљежавају.

У овом дијелу сајта можете сазнати више информацијама о малованским породицама,  одакле потичу, које дијелове Малована насељавају или су насељавали, те које славе обиљежавају.
Обухваћена су сљедећа презимена: Бајило, Ваван, Деспинић, Дувњак, Зјајић, Иваз, Канлић, Колоња, Марић, Машић и Рађен...

 

Канлић

Засеок:

Канлићи

Поријекло:

Како каже др. Дувњак Канлићи су једно од три најбројиња племена која су формирала Доњи Малован. О Канићима је први писао Боривоје Милојевић у раду о Доњем Маловану. Канлићи живе у засеоку Канлићи и славе св. Великомученика Георгија-Ђурђевдан. Они су се презивали Петровићи и живели су у Јању, село Врачети (сада Стројице). побили неке буљубаше у Виторогу и побегли у околину Врлике у Далмацији. У Доњи Малован су дошли крајем 18. века, каже Милојевић.
О пореклу Канлића писао је и Миленко Кумовић, поред препричавања шта је Милојевић рекао Кумовић каже да је то јединствено презиме на Купрешком пољу и претпоставља да је изведено из неког надимка „Кане“. Међутим већа је вероватноћа да је то презиме из турске речу „канли“ што значи крв, а пошто су побили неке буљубаше онда комбинацијом турске речи и најчешћег српског завршетка презимена „ић“ дошло се до канлић. Др. Дувњак каже да ову претпоставку подржавају и неки садашњи Канлићи као што је зарија Канлић. Родоначелник данашњих Канлића из Доњег М алована је Лазо Петровић који је са својом породицом и нешто блага дошао из села Кољана код Врлике у Доњи Малован слично као и Биле Твртковић родолачелник Дувњака. Пред рат 1990. године у Кољанима је живјео један од потомака Канлића а звао се Нико.

НАЈНОВИЈЕ НА САЈТУ::

Јеремија Кикића, 27.10.2018. 17:53:29
15. Kупрешки сабор, 20.10.2018. 8:23:05

Овај сајт је посвећен народу крашног краја и камењара који је кроз вијекове успио остати и опстати на овим просторима, очувати своју вјеру, своје обичаје и традицију, али у далеком свијету многих има којима за родним селом срце пате, и који у Малован често пожеле да се врате, да слободно удахну чари Маловањских лијепих гора и мириса његовог цвјетног поља, снаге буре с Малована, видјети стада небројена, коње вране неседлане равним Купрешким пољем разигране, косце дичне гдје зелену траву косе, и остаје нам само да у мислима често тамо одемо сада, али тамо сада тишина се расула свуда.
Остало нам усамљено само, наше село, наша родна груда, и питамо се дал излази над Малованом сунце и дал су јутра као некад иста. Памтићемо заувијек Малован своје село, Милач ријеку бистру и студену и Малован портал који гаји и чува наш Малован успомену.

© Copyright © 2006-2015. Малован на Интернету    Web design: Kreativnije.com