ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос Васкрсе!
7.4.2007.

O ВАСКРСУ 2007. ГОДИНЕ
П А В Л Е
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ДАН ЈЕ ВАСКРСЕЊА, ПРОСВЕТИМО СЕ, ЉУДИ!
ПАСХА ГОСПОДЊА ПАСХА,
ОД СМРТИ У ЖИВОТ И СА ЗЕМЉЕ НА НЕБЕСА
ХРИСТОС НАС ПРЕВЕДЕ!

Овим стиховима пасхалне песме, драга децо духовна, ми, верујући народ Божји, почињемо Славље над слављима, певање над певањима о Догађају над догађајима – Васкрcењу Христовом. Васкрсење, које, као и Распеће, за Јевреје беше саблазан, а за Грке безумље, ми доживљавамо и славимо као најдубље искуство наше вере и живљења. То је искуство које доживеше најпре свете жене мироносице и свети апостоли, а потом ми који вером примисмо што нам они благословено предадоше – вером која постаје сила живота.
Усхићен овом чињеницом новог живота, свети апостол и еванђелист Јован Богослов објављује хришћанима свих времена своје искуство овим речима: „...Што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше,” јесте то да се „... Живот јави... и објављујемо вам Живот вечни”. Дан Васкрсења јесте дан Живота. Зато, радујмо се и веселимо у њему! Славимо Животодавца, Христа Богочовека!
Даном Васкрсења, драга децо духовна, почиње ново време. Ако је Велики Петак био својеврсни „страшни суд” палог човека над Самим Богом, онда дан Васкрсења јесте Дан победе љубави и доброте Божје. Догађај Васкрсења би у први дан седмице. Овим он доби свој почетак у времену и простору, као што и стварање света првим даном доби димензију постојања свега видљивог и невидљивог. Дан Васкрсења није, како би понеки хтели и желели, само духовни или песнички доживљај већ, пре свега и изнад свега, историјско-есхатолошки Догађај који је изменио историју света. „Стога, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде”, каже свети апостол Павле.
Дан Васкрсења испуњен је божанском светлошћу – светлошћу којом нас Сaм Васкрсли Господ просвећује. „Дођите, узмите светлост од незалазне Светлости!” – прве су речи којима нас Црква позива на почетак слављења Васкрсења Христова. Да би неко могао истински славити Васкрсење Христово као свој искуствени доживљај, мора претходно да се просвети светлошћу Христовом. Тиха светлост незалазне Светлости јесте Сaм Господ Исус Христос. Он васкрсе из гроба као што сунце на истоку излази из мрака ноћне таме да обасја сву земљу, да је загрева и обнавља живот у њој. Просветимо се светлошћу Васкрсења, светлошћу која је из гроба заблистала. То је светлост Богочовека Христа, Који каже за Себе: „Ја сам светлост свету; ко иде за мном, неће ходити у тами него ће имати светлост живота.” Данас и увек, преко Цркве Своје свете, Он нас позива на просвећење ума, срца и васцелог нашег бића.
Пасха Господња, Пасха! Јеврејски народ доживео је пролазак кроз Црвено море да би се спасао од грехом затрованог фараона. Како? Уз помоћ Божју. Јер, „Господ иђаше пред њима дању у стубу од облака водећи их путем, а ноћу у стубу од огња, светлећи им, да би путовали дању и ноћу”. Овај стуб од облака и светлећег огња беше управо Светлост тиха незалазне Светлости, беше Логос Божји. Прешавши Црвено море, дотадашњи робови уђоше у слободу кличући Господу: „... Славно се прослави; коња и коњаника врже у море!” То је био Пролазак (Пасха) богоизабраног народа, тог семена авраамовске вере. А Пролазак (Пасха) коју ми данас славимо јесте Пролазак Господњи – Пролазак управо Онога који је јеврејски народ предводио из ропства у слободу. Зато је ово Његова Пасха, која има универзални карактер. Стога црквени песник и позива све људе свих народа и свих времена, а не само један народ, да, славећи Пасху Господњу, тојест Христов Пролазак из смрти и гроба у Васкрсење, сви са Њиме пређемо из греховног ропства и смрти у слободу живота.

Имајући пред очима ову димензију празника Васкрсења Христова, драга децо духовна, оставимо данас све бриге овога света и, заједно са небеским анђелима и хоровима светих, доживимо нову стварност божанског живота у Христу Исусу, певајмо и величајмо Узрочника нашега спасења! Наша песма је победничка јер је смрт смрћу побеђена! Убитачни отров жаоке греха изгуби снагу и смртоносно дејство. Како? Љубављу и добротом Богочовека Христа, јер Он као безазлено Јагње узе грехе света на себе и предаде се на Распеће. Грех и смрт више нису алфа и омега живота. Васкрсли Христос је Алфа и Омега, почетак и крај нашег освећења. Божанским врлинама и личним подвигом хитајмо у нови, врлински живот у Васкрсломе Исусу Христу!
Живећи у времену и простору, ми хришћани све и сва меримо Христовим вредностима. Не одбацујемо и не презиремо овај свет и овај живот. Напротив, ми га освећујемо свеосвећујућом благодаћу Божјом. Овај свет се може преобразити благодатном енергијом Васкрслога Богочовека Христа. 3ато је Господ тако јасно и недвосмислено поручио хришћанима: „Ви сте светлост свету.” То значи: једино с вама и преко вас овај свет се може просветити, а тиме и спасти. Додао је Спаситељ и ово: у свету ћете многе невоље имати! Бићете прогањани као што сам и ја био прогнан и разапет, чашу коју ја пијем и ви ћете испити! Али не бојте се због тога, јер ја сам победио свет. И поред свих страдања, дакле, кроз која је током векова Црква Христова прошла, а и данас пролази, хришћани остају „светлост свету”, једнако као што је и Он Сaм био једина Светлост света у тами која покри Јерусалим на Велики Петак.
Као што се у оно време против Христа Спаситеља био заверио читав Синедрион јудејски (првосвештеници и народне старешине) и завео многе у народу против Христа, тако се и у наше време „нови Синедрион” бори против Христа и Цркве Његове, бори се против Добра у овом свету. Све чини да овај свет учини својим греховним феудом и да све покори под своју власт, не бирајући притом средства ни методе. Са тог разлога императив свих хришћана света јесте духовна борба за овај свет и превласт Добра у њему. Добро које је Богочовек донео и даровао свету Васкрсењем неће бити надвладано. „Не бојте се!” – рекао је Спаситељ. Зато се радујмо и веселимо попут богоизабраног народа после преласка преко Црвеног мора, појући: Христос васкрсе - славно се прослави Господ!
Нажалост, сведоци смо великог греха који се свакодневно врши у свету. Већ од самог зачећа невино дете у утроби мајке стрепи за свој живот. Милиони обичних људи жртве су немаштине и глади, док мањи број живи у неограниченој раскоши и телесним задовољствима. Многи народи муком и крвљу стечену слободу бране од насиља глобалистичког система. У име лажне слободе и демократије намећу се готова решења, унапред спакована. Сведоци смо најновије драме – опет драме нас православних Срба – на Косову и Метохији. Не мало невоља има наш народ и у Босни и Херцеговини, у Хрватској и, нажалост, у Црној Гори.
Не можемо, а да се и овог Васкрса не осврнемо на Голготу и Велики Петак нашега Косова и Метохије, на помрачену савест свих оних који себи дају право, газећи правни поредак у свету, да хладнокрвно пресуђују не само о наметнутом мењању статуса Косова и Метохије већ и о читавој нашој историји и култури, као и о државности Србије! На Косову и Метохији вековима траје Голгота српског народа. То виде и знају сви осим оних који су изабрали да буду слепи за гледање истине и глуви за слушање правде. Чујемо „коваче” како ужурбано кују нове клинове и нова копља са намером да се понови и продужи Голгота српског народа на Косову и Метохији. Све то чине уз „благослове“ оних који се куну у правду, слободу и демократију, али само за себе! Ми ипак још верујемо у савест објективног човечанства које се скоро и потврдило на међународном Суду правде у Хагу. И поред тога што је највиши Суд правде у свету пресудио онако како је утврдио на основу докумената за и против, и даље одзвањају повици: распните, распните српски народ!
Али ми, драга децо духовна, не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ сав живот свој Христу Богу предајмо! Христос греха не учини, нити се нађе превара на устима Његовим, па ипак би осуђен и разапет. Али зато и славно васкрсе! Ако, не дај Боже, српски народ на Косову и Метохији доживи још једно своје распеће, страшније од свих претходних, останимо са Христом: не кунимо, зло не мислимо, већ се молимо и са Крста сведочимо љубав Божју према свима и свакоме. Сведочимо Христа, Победника смрти, греха и сваке неправде, а они који зло чине другима чине га још више себи. Кад-тад, не покају ли се, они ће горко заридати.
Славећи Васкрсење Христово са свим хришћанима света, на данашњи дан се радујмо и веселимо са њима и са свом творевином Божјом и радосно кликнимо свима и свему:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Дано у Патријаршији српској, у Београду,
о  Васкрсу  2007. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду
Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епи¬скоп ваљевски МИЛУТИН
Епископ западноамерчки МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ

Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО

 
www.spc.org.yu

Ваш коментар на текст:




Поља означена са * су обавезна за унос
Уредници сајта www.malovan.net не одговарају за садржај порука и коментара посјетиоца овог сајта. Уредници задржавају право да поруке и коментаре са увриједљивим, вулгарним и непримјереним садржајем бришу или мијењају. Уколико мислите да је нека од објављених порука или коментара по било ком основу увриједљива за вас, молимо да нас контактирате на адресу info@malovan.net са захтјевом да уклонимо непримјерени текст.
Коментари посјетилаца:

Тренутно нема коментара на овај текст.

Facebook коментари